Трећина нема намјеру да се врати

Ово су показали резултати онлине истраживања које је у периоду од јула до августа 2017. године спровео Институт за развој младих КУЛТ.
 
У истраживању је учествовало 720 испитаника из БиХ, Србије, Црне Горе и Хрватске, старосне доби од 15 до 35 година, који су се одселили  у протекле три године или су покренули процес исељавања с намером да у блиској будућности напусте своју земљу.

"Више од 30 одсто њих не планира да се врати у своју земљу, док ће остали то учинити само ако им се пружи могућност за квалитетнијим животом", каже портпарол КУЛТ-а Амела Сачић.

Око 80 одсто младих као разлог одласка навело је чињеницу да не виде да ће у њиховој земљи ускоро бити боље, односно да не верују у бољу будућност. Као разлоге наводе и незадовољство политичком ситуацијом, присуство корупције, незапосленост, превелику заступљености националних, верских и ратних питања, те незадовољство послом и примањима.

"У земљама у које одлазе, млади очекују бољи образовни и здравствени систем, бољи животни амбијент, већу могућност запослења и бољу сигурносну ситуацију", истиче Сачићева.

Занимљиво је да више од половине младих у друге земље одлази самостално.

"Више од 30 одсто одлази уз помоћ родбине и пријатеља, док мање од десет одсто њих за одлазак користи услуге агенција за посредовање у запошљавању. На питање да ли је ријеч о породичном исељењу, скоро  60 одсто испитаника одговорило је позитивно, док се више од петине изјаснило да се њихове породице припремају за одлазак. Тек сваки десети је одговорио негативно", каже Сачићева.

Према резултатима поменуте анкете, највише младих одселило је у Немачку, а затим следе Аустрија, Шведска, Словенија.

Из БиХ је лане само у Словенију и Немачку званично отишло седам пута више радника него 2013. године. Према подацима Агенције за рад и запошљавање БиХ, ове две државе су пре три године издале 847, а у 2016. чак 5.857 радних дозвола.

Бобана С. (30) из Бањалуке која је у Немачку отишла пре две године, каже да се на овај корак одлучила због неколико разлога.

"Први је што су, кад у БиХ неко изгуби посао, мале шансе да ће скоро запослити, што овде није случај. С друге стране, за плату коју зарађујем у једној фабрици, овде могу сасвим пристојно да живим. У Бањалуци сам напорно радила, али сам једва успевала трошкове да покријем", истиче наша саговорница.

Посебно је алармантно, упозоравају демографи, то што из БиХ највише одлазе људи старости од 20 до 40 година, који су у пуној радној снази и репродуктивној доби. Ако се у БиХ додатно смањи број жена у репродуктивној доби, све и да постанемо економски развијена земља, више неће имати ко да рађа децу.

Одлазе стручњаци

Најмање два милиона особа пореклом из БиХ живи у иностранству, што је 5 одсто укупног броја њених становника.

Ову државу највише напуштају грађани дефицитарних занимања, као што су програмери, грађевински инжињери, доктори и друго медицинско особље и висококвалификована радна снага. БиХ је, у категорији “одлив мозгова”, сврстана на 131. место од 133 државе. Подаци УНЕСЦО-а показују да ј е ову земљу од 1995. године напустило 79 одсто истраживача у подручју инжињеринга, 81 одсто магистара и 75 одсто доктора наука.

Извор: Блиц