Koliko će Srba biti 2050. godine?

Ove nimalo ohrabrujuće informacije dolaze i od američke Centralne obaveštajne agencije (CIA), koja je bila jedan od izvora na osnovu kojih se došlo do projekcija.
 
Ovo je još jedan kriterijum po kome se Srbija svrstala na samo dno evropske lestvice, iza koje se nalaze još samo tri zemlje. Kako pokazuju podaci, više stanovnika od Srbije izgubiće samo Letonija (35,8 odsto), Litvanija (37,6) i Moldavija (44,1).

Međutim, sa ovim problemom suočava se većina evropskih zemalja, samo što su procenti manji nego kada je reč o Srbiji. Ilustracije radi, skoro sve susedne zemlje mogu da očekuju ovakav scenario, a među njima prednjači Bugarska gde su očekivanja da će se populacija smanjiti za 21,9 odsto. U ovu grupu spadaju i Mađarska (12,6 odsto), Grčka (10), BiH (8,2), Rumunija (8,2), Crna Gora (7,9), Hrvatska (7,7) i Makedonija (4,4).

Iako je pretpostavka da je za "nestajanje" populacije zaslužno to što više ljudi umre nego što se rodi, iseljavanje i starost, taj trend nije karakterističan samo za srednju i istočnu Evropu, jer su mu podlegle i neke od najrazvijenihih zemalja poput Nemačke, gde je procena da će 12,8 odsto stanovništa manje živeti u ovoj zemlji do 2050. godine. Isti slučaj, samo manji procenti, odnose se na Finsku i Dansku, kao i Portugal, Češku, Poljsku, Sloveniju...

Jedino mesto na Balkanu gde će se u narednih 30 godina desiti potpuno suprotno - povećanje populacije, jeste Kosovo, koje je na ovoj mapi prikazano odvojeno od Srbije. Prema projekcijama, tkao, u južnoj srpskoj pokrajini živeće čak 17 odsto više ljudi nego što je to slučaj danas.

"Rekorder" po uvećanju broja ljudi biće Luksemburg gde će, prema projekcijama do 2050. godine živeti 48,3 odsto više stanovnika nego danas.

U Top 5 zemalja čija će se populacija uvećavati spadaju i Irska, Island, Švedska i Norveška.

Broj stanovnika će, prema prognozama, rasti i u Španiji, Švajcarskoj, Belgiji, Britaniji, Francuskoj, Austriji, Italiji...

(Blic)