Колико ће Срба бити 2050. године?

Ове нимало охрабрујуће информације долазе и од америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА), која је била један од извора на основу којих се дошло до пројекција.
 
Ово је још један критеријум по коме се Србија сврстала на само дно европске лествице, иза које се налазе још само три земље. Како показују подаци, више становника од Србије изгубиће само Летонија (35,8 одсто), Литванија (37,6) и Молдавија (44,1).

Међутим, са овим проблемом суочава се већина европских земаља, само што су проценти мањи него када је реч о Србији. Илустрације ради, скоро све суседне земље могу да очекују овакав сценарио, а међу њима предњачи Бугарска где су очекивања да ће се популација смањити за 21,9 одсто. У ову групу спадају и Мађарска (12,6 одсто), Грчка (10), БиХ (8,2), Румунија (8,2), Црна Гора (7,9), Хрватска (7,7) и Македонија (4,4).

Иако је претпоставка да је за "нестајање" популације заслужно то што више људи умре него што се роди, исељавање и старост, тај тренд није карактеристичан само за средњу и источну Европу, јер су му подлегле и неке од најразвијенихих земаља попут Немачке, где је процена да ће 12,8 одсто становништа мање живети у овој земљи до 2050. године. Исти случај, само мањи проценти, односе се на Финску и Данску, као и Португал, Чешку, Пољску, Словенију...

Једино место на Балкану где ће се у наредних 30 година десити потпуно супротно - повећање популације, јесте Косово, које је на овој мапи приказано одвојено од Србије. Према пројекцијама, ткао, у јужној српској покрајини живеће чак 17 одсто више људи него што је то случај данас.

"Рекордер" по увећању броја људи биће Луксембург где ће, према пројекцијама до 2050. године живети 48,3 одсто више становника него данас.

У Топ 5 земаља чија ће се популација увећавати спадају и Ирска, Исланд, Шведска и Норвешка.

Број становника ће, према прогнозама, расти и у Шпанији, Швајцарској, Белгији, Британији, Француској, Аустрији, Италији...

(Блиц)