Tužilaštvo štiti Dodika od Dodika

IMAM 66 GODINA, A U ZADNJIH 10 GODINA NISAM PROČITAO BOLJI TEKST. Lao omladinac sam morao proći sito i rešeto dok sam postao predsjednik Omladinske organizacije u svom mjestu. Nakon toga sam 4 godine bez packe na poslu u drustvenom doprinodu koji su bili bez ikakvih donacija postao predsjednij SK u svom mjestu. Sad će većina zapjeniti ovih novokomponovanih srba koji neznaju sta su ljudske vrijednosti. Razumjeće me pokoji veteran koji je prosao put kao i ja!

On ima milijarde opljačkane i to ga goni da se vlada ovako. On samo i samo ima na umu to bogatstvi, da ga uveća, čak nema osećaj za strah, realnost, on je lud zbog bogatstva pokradenog.

Lazov je malo za gospodina. Nista posebno, lazova ima veoma mnogo. Nego ambiciozno bolestan "lider" izrastao iza pijacne tezge. Posto su ga Olbrejtovi doveli "morali" smo slusati, a sada je prilika da se oslobodimo ovog zla zauvijek.

STACE KAKO ON RECE U KAPANJI 2014 PRED BOSKOM MARKATAN TIP..TIP SE MARKATNI UFURO DA JE PUTIN..A BOGDO MU U NASLESTVO OSTAVIO RS..Stobih se u narodu reklo ovaj covjek je PICA SA 5 LICA...Danas jedno kaze sutra drugo..Ufuro se tip da je MUDAR...Neka ga obrade psiholozi i daju svoje misljenje..ja poz vrlo skolovana osoba psiholog...moja dihagnoza. PATOLOSKI LAZOV I NARCISY

Staljin , Husein , Dodik,. večni likvidatora.

Збога мањка морала и непостаојања правне државе докопали се неспособни појединци титула и катедри на разне сумњиве начине, па сада морају, под сваку цену спречити да неко способнији од њих угрози њихове (рекло би се ипак њихове бедне) позиције. Такви седе на тим местима по тридесет година, имају исте, послушне асистенте и никавих заслуга за науку и друштво... Њихова визија је тако скучена да чак не могу закључити да ће им се такво понашање вратити као бумеранг кроз малу и бедну пензију, кроз лоше здравство и културу, те кроз сваку другу беду као што су ратови и сл. А кад оду у пензију – иза себе оставе празен катедре... А ако се међу њима појави неко ко није као они, тај прође као што су прошли Иво Андрић и Меша Селимовић који су били извргнуту ниподаштавању, малтретирању, притисцима разне врсте и слично. Због тога су били присиљени или да оду или да буду проглашени атидржавним елементима. То је такозвана политика негативне кадровске селекције, по којој се на све могуће начине потискују и опструишу талентовани и вредни људи за рачун огорчених, послушних, покварених и сл. Ми сви смо навикли да они људи који су били нестручни, несавесни, неспособни на претходном руководећем положају, редовно по истеку мандата добију још бољи положај као награду за то. У ствари, та награда није искључиво зато што су били лоши већ и зато што су били послушни режиму. А то је била најважнија карактеристика сваког амбициозног човека у тоталитарном режиму, а и данас је још увек тако. Као последица такве политике, све балканске срединесу сада у ситуацији да им је највећи проблем, за неки будући прогрес, управо недостатак кадрова. Телентоватни људи су реткост и ако се жели боља будућност према њима се друштво мора понашати као према најдрагоценијем благу, а не као према корову, као што се до сада понашало. Због тога сад немамо ни стручних политичара, ни стручних правника, ни стручних економиста, ни стручних новинара итд., па је тиме омогућено да најгласније вичу и највише дижи главу баш они који најмање вреде, тј. умишљене главе које силеџијством и безграничном таштином изазивају презир и мучнину околине. У свему томе најинтересантина је чињеница да и становништво не подржава оне који настоје унети нешто ново и добро у овакву свеукупно лошу ситуацију, већ напротив, подржава оне који раде у корист њихове штете. То се чак не може објаснити ни страхом, с обзиром да се подршка може дати и анонимно, путем тајног гласања, али ни то не помаже. Можда је страх толико велик да се они боје и властите сенке, па нису сигурни ни на тајно гласање, заиста тајно! Међутим, није свеједно шта учити. По мом мишљењу, бар они који су догурали до средње школе, обавезно би морали ућити математичку логику („Нема науке без математике и нема вере без чуда“) јер без тога нису у стању ништа да исправно закључе. А код нас се то не учи нити на већини факултета! Зато имамо „правнике“ уместо правника, „политичаре“ (тј. политиканте) уместо политичара. „хисторичаре“ (бајкописце!) уместо хисторичара, „економисте“ уместо економиста итд, итд... тј. имамо „научнике“ којима логика здравог разума није јача страна! Баш такви су спретни и способни на бази критеријума негативне кадровске селекције инфилтрирају се на руководеће положаје.. И ето несреће која не може бити већа од те. Култура је најбитнији а најслабији елемент нашег система одбране, па исказује потпуни преображај и преокрет. Премда су за то потребне деценије, неопходно је бар започети. Истина, за преображај наше културе закаснели смо више него што смо склони да мислимо, али није прекасно, јер су перспективе претњи нашем суверенитету и независности такође далекосежне. Осовину културе чини систем васпитања и образовања, од породичног до друштеног окуржења, од основне школе до универзитета“. Сви претходни образовни системи, који су били испробавани на нашим младим поколењима, имали задатак да интелектутално и морално унаказе и дебилизују мозгове и душе људи многих генерација наше младости. Тај систем са својим отворено прокламованим принципом пролетеризације интелектуалаца („радници на универзитете“!), произвео безличне и одрођене, зависне и бескичмене индивидуе, послушнике, идеалне робове новог светског поретка. Међутим, жалосна је чињеница да се никакав радикалан заокрет по питању образовања у оквиру тоталитарних режима уопште не може остварити с обзиром да се такви режими против истинског образовања јер би оно угроуило опстанак самог тоталитарног режима. Због тога такав режим намерно саботира истинско образовање народа. Најупечатљивији доказ недобронамероности режима је баш однос према институцији образовања. Ако је образовање на маргини, нешто није у реду са режимом. А код нас је образовање увек на маргини! Чему смо се онда и могли надати с обзиром на констатацију да се данас у свету узима здраво за готово да достигнућа у образовању и економски развој иду руку под руку? Најжалосније у свему томе је што се власти наводно мењају, а по питању образовања све остаје исто. Разлог за то је потпуно некомпетентан кадар у досадашњем Министарству просвете. Тај кадар је доследан плод претходног накарадног режима и није у могућности да сагледа ситуацију на прави начин и да понуди решење. А решење је: Уместо постојећег хоризонталног успоставити вертикани систем васпитања и образовања, који ће се заснивати на искуствима и традицијама класичног европског модела изградње суверене и слободоумен личности, наоружане универзалним знањима и етичким врлинама за одважно и ваљано суочавање са свим изазовима живота и света.