Тужилаштво штити Додика од Додика

ИМАМ 66 ГОДИНА, А У ЗАДЊИХ 10 ГОДИНА НИСАМ ПРОЧИТАО БОЉИ ТЕКСТ. Лао омладинац сам морао проћи сито и решето док сам постао предсједник Омладинске организације у свом мјесту. Након тога сам 4 године без пацке на послу у друственом доприноду који су били без икаквих донација постао предсједниј СК у свом мјесту. Сад ће већина запјенити ових новокомпонованих срба који незнају ста су људске вриједности. Разумјеће ме покоји ветеран који је просао пут као и ја!

Он има милијарде опљачкане и то га гони да се влада овако. Он само и само има на уму то богатстви, да га увећа, чак нема осећај за страх, реалност, он је луд због богатства покраденог.

Лазов је мало за господина. Ниста посебно, лазова има веома много. Него амбициозно болестан "лидер" израстао иза пијацне тезге. Посто су га Олбрејтови довели "морали" смо слусати, а сада је прилика да се ослободимо овог зла заувијек.

СТАЦЕ КАКО ОН РЕЦЕ У КАПАЊИ 2014 ПРЕД БОСКОМ МАРКАТАН ТИП..ТИП СЕ МАРКАТНИ УФУРО ДА ЈЕ ПУТИН..А БОГДО МУ У НАСЛЕСТВО ОСТАВИО РС..Стобих се у народу рекло овај цовјек је ПИЦА СА 5 ЛИЦА...Данас једно казе сутра друго..Уфуро се тип да је МУДАР...Нека га обраде психолози и дају своје мисљење..ја поз врло сколована особа психолог...моја дихагноза. ПАТОЛОСКИ ЛАЗОВ И НАРЦИСY

Стаљин , Хусеин , Додик,. вечни ликвидатора.

Збога мањка морала и непостаојања правне државе докопали се неспособни појединци титула и катедри на разне сумњиве начине, па сада морају, под сваку цену спречити да неко способнији од њих угрози њихове (рекло би се ипак њихове бедне) позиције. Такви седе на тим местима по тридесет година, имају исте, послушне асистенте и никавих заслуга за науку и друштво... Њихова визија је тако скучена да чак не могу закључити да ће им се такво понашање вратити као бумеранг кроз малу и бедну пензију, кроз лоше здравство и културу, те кроз сваку другу беду као што су ратови и сл. А кад оду у пензију – иза себе оставе празен катедре... А ако се међу њима појави неко ко није као они, тај прође као што су прошли Иво Андрић и Меша Селимовић који су били извргнуту ниподаштавању, малтретирању, притисцима разне врсте и слично. Због тога су били присиљени или да оду или да буду проглашени атидржавним елементима. То је такозвана политика негативне кадровске селекције, по којој се на све могуће начине потискују и опструишу талентовани и вредни људи за рачун огорчених, послушних, покварених и сл. Ми сви смо навикли да они људи који су били нестручни, несавесни, неспособни на претходном руководећем положају, редовно по истеку мандата добију још бољи положај као награду за то. У ствари, та награда није искључиво зато што су били лоши већ и зато што су били послушни режиму. А то је била најважнија карактеристика сваког амбициозног човека у тоталитарном режиму, а и данас је још увек тако. Као последица такве политике, све балканске срединесу сада у ситуацији да им је највећи проблем, за неки будући прогрес, управо недостатак кадрова. Телентоватни људи су реткост и ако се жели боља будућност према њима се друштво мора понашати као према најдрагоценијем благу, а не као према корову, као што се до сада понашало. Због тога сад немамо ни стручних политичара, ни стручних правника, ни стручних економиста, ни стручних новинара итд., па је тиме омогућено да најгласније вичу и највише дижи главу баш они који најмање вреде, тј. умишљене главе које силеџијством и безграничном таштином изазивају презир и мучнину околине. У свему томе најинтересантина је чињеница да и становништво не подржава оне који настоје унети нешто ново и добро у овакву свеукупно лошу ситуацију, већ напротив, подржава оне који раде у корист њихове штете. То се чак не може објаснити ни страхом, с обзиром да се подршка може дати и анонимно, путем тајног гласања, али ни то не помаже. Можда је страх толико велик да се они боје и властите сенке, па нису сигурни ни на тајно гласање, заиста тајно! Међутим, није свеједно шта учити. По мом мишљењу, бар они који су догурали до средње школе, обавезно би морали ућити математичку логику („Нема науке без математике и нема вере без чуда“) јер без тога нису у стању ништа да исправно закључе. А код нас се то не учи нити на већини факултета! Зато имамо „правнике“ уместо правника, „политичаре“ (тј. политиканте) уместо политичара. „хисторичаре“ (бајкописце!) уместо хисторичара, „економисте“ уместо економиста итд, итд... тј. имамо „научнике“ којима логика здравог разума није јача страна! Баш такви су спретни и способни на бази критеријума негативне кадровске селекције инфилтрирају се на руководеће положаје.. И ето несреће која не може бити већа од те. Култура је најбитнији а најслабији елемент нашег система одбране, па исказује потпуни преображај и преокрет. Премда су за то потребне деценије, неопходно је бар започети. Истина, за преображај наше културе закаснели смо више него што смо склони да мислимо, али није прекасно, јер су перспективе претњи нашем суверенитету и независности такође далекосежне. Осовину културе чини систем васпитања и образовања, од породичног до друштеног окуржења, од основне школе до универзитета“. Сви претходни образовни системи, који су били испробавани на нашим младим поколењима, имали задатак да интелектутално и морално унаказе и дебилизују мозгове и душе људи многих генерација наше младости. Тај систем са својим отворено прокламованим принципом пролетеризације интелектуалаца („радници на универзитете“!), произвео безличне и одрођене, зависне и бескичмене индивидуе, послушнике, идеалне робове новог светског поретка. Међутим, жалосна је чињеница да се никакав радикалан заокрет по питању образовања у оквиру тоталитарних режима уопште не може остварити с обзиром да се такви режими против истинског образовања јер би оно угроуило опстанак самог тоталитарног режима. Због тога такав режим намерно саботира истинско образовање народа. Најупечатљивији доказ недобронамероности режима је баш однос према институцији образовања. Ако је образовање на маргини, нешто није у реду са режимом. А код нас је образовање увек на маргини! Чему смо се онда и могли надати с обзиром на констатацију да се данас у свету узима здраво за готово да достигнућа у образовању и економски развој иду руку под руку? Најжалосније у свему томе је што се власти наводно мењају, а по питању образовања све остаје исто. Разлог за то је потпуно некомпетентан кадар у досадашњем Министарству просвете. Тај кадар је доследан плод претходног накарадног режима и није у могућности да сагледа ситуацију на прави начин и да понуди решење. А решење је: Уместо постојећег хоризонталног успоставити вертикани систем васпитања и образовања, који ће се заснивати на искуствима и традицијама класичног европског модела изградње суверене и слободоумен личности, наоружане универзалним знањима и етичким врлинама за одважно и ваљано суочавање са свим изазовима живота и света.