Božić će se 8. januara slaviti?
Naši unuci slaviće Božić 8. januara od 2100. godine, koji pravoslavna hrišćanska zajednica slavi po julijanskom kalendaru, a i svoje krsne slave, takođe, dan kasnije, kao i Srpsku novu godinu.
Srbija
Tako će biti ukoliko Srpska pravoslavna crkva (SPC) do tada ne promeni kalendar, odnosno ostane pri stavu da vreme računa po julijanskom. Razlog za takvo "pomeranje" godišnjih praznika, koji se obeležavaju po tom kalendaru, je, jednostavno rečeno, njegova "nesavršenost", koja će se pokazati u čitavom jednom danu "žurbe" od 2100. godine.
Naša država koristi gregorijanski kalendar, a SPC julijanski, pa umesto da Božić slavimo 25. decembra, kada i ostali zapadni svet, mi ga slavimo 7. januara, za koliko se dana razlikuju ti kalendari.
Sadašnja razlika od 13 dana uvećana je 1900. godine, kako su ranije objasnili iz Odeljenja matematičko-tehničkih nauka u Petnici, kada je po julijanskom kalendaru februar imao 29 dana, a po gregorijanskom 28 dana. Prema istim informacijama, naredni put ta razlika će se povećati 2100. godine za 14 dana.
Kako razumeti ovu zavrzlamu
Pre bilo kakvog objašnjenja ove "zavrzlame", potrebno je da shvatimo da je osnovna jedinica u ovakvom merenju vremena kalendarska godina ili vremenski interval, koji sadrži ceo broj srednjih Sunčevih dana, njih 365. Ali, kako objašnjava Branko Simonović iz Astronomskog društva "Ruđer Bošković", taj broj nije "samerljiv u potpunosti sa prividnim kretanjem Sunca", odnosno takozvana tropska godina ima 365 dana, 5 časova, 48 minuta i 46 sekundi srednjih Sunčevih dana.
Sve je počelo u starom Egiptu
Kako on dodaje, u pitanju je takozvani solarni kalendar u koje spadaju i julijanski i gregorijanski i zasnivaju se "na prividnom godišnjem kretanju Sunca po nebu".
Ali, da bismno to shvatili neophodno je da se vratimo u stari Egipat.
- Kalendar od 365 dana bio je uveden još u starom Egiptu. Žurio je u odnosu na prirodno vreme oko 6 časova, a to je značilo da na svakih približno 4 godine ova razlika naraste za 1 dan. U kasnijem dobu, odlučeno je da se ona prevaziđe uvođenjem prestupne godine, koja bi za razliku od proste, imala 366 dana i to svake četvrte godine. Tako se u velikoj meri poništavao prirast razlike - objašnjava Simonović.
Julije Cezar preuzima taj kalendar
Prema njegovim rečima taj kalendar je Julije Cezar preneo u Rim i njime zamenio dotadašnjii, veoma zamršeni, rimski kalendar.
- Od tada se taj kalendar naziva julijanskim. A, 325. godine na prvom hrišćanskom Vaseljenskom saboru u Nikeji taj kalendar je prihvatila Hrišćanska crkva, i na taj način se on raširio po hrišćanskom svetu, ali i šire - priča Simonović.
Kako dalje objašnjava, srednja dužina godine ovako reformisanog kalendara je 365.25 dana, pa je razlika u odnosu na tropsku godinu, svega 11 minuta i 14 sekundi. Toliko je, naime, kraća tropska godina od julijanske.
- Iako je ova razlika mala, ona se u dugom vremenskom intervalu, takođe, akumulira, i dostiže vrednost od 1 dana posle 128 godina - priča Simonović.
Kako kaže, tako je prolećna ravnodnevica, koja je u vreme Nikejskog sabora padala 21. marta, u 16. veku ona "stizala" 10 dana ranije.
Rađanje gregorijanskog kalendara
- Osim toga, ta razlika između tropske i julijanske godine odrazila se i na računanje dana nekih drugih praznika i zato je, na inicijativu pape Grgura XIII, izvršena nova reforma kalendara. Pre svega, trebalo je ukinuti nagomilanu razliku od 10 dana. To je urađeno tako što je odlučeno da posle četvrtka 4. 10. 1582. nastupi petak 15. 10. 1582. godine - ističe sagovornik "Blica".
Kako Branko Simonović priča, tada je uveden novi red u računanju prestupnih godina.
- Odlučeno je da se u 400 godina izuzmu tri prestupne godine. To su bile one kojima se završavaju vekovi, a koje nisu deljive sa 400 bez ostatka. Ovako reformisan julijanski kalendar poneo je naziv gregorijanski i njega do danas koristimo. Dužina srednje gregodijanske godine je 365.2425 dana, što je čini svega 26 sekundi dužom od tropske - objašnjava on.
Sve veća odstupanja
Tu dolazimo do ključnog podatka - julijanski kalendar će sve više odstupati od prirode, ali i od gregorijanskog kalendara, koji je postigao mnogo bolje slaganje s prirodom.
- Do danas je bilo mnogo pokušaja da se nađu i bolja rešenja u svetu i kod nas. Jedno takvo, ali ne i jedino, pa ni najbolje rešenje je udesio Maksim Trpković, a njega je dodatno doradio Milutin Milanković. Iako nije ni jedini ni najtačniji "Trpković - Milankovićev" kalendar je bio "rešenje" za neke pravoslavne crkve, ali nije zaživeo u srpskoj, koja se još drži julijanskog kalendara - zaključuje on.
Milankovićev kalendar koji nikada nije zaživeo
Da Srbi slave Božić i Srpsku Novu godinu po Milutinu Milankoviću, onda bi ove praznike obeležavali 13 dana ranije odnosno poštujući kalendar svetski poznatog geofizičara, klimatologa i astronoma. Milankovićev kalendar je najtačniji pošto, za razliku od julijanskog i gregorijanskog računanja vremena, kasni po jedan dan tek na svakih 28.800 godina.
Nakon obimnog istraživanja, čuveni srpski naučnik utvrdio je da julijanski kalendar od kako je uspostavljen 325. godine u Nikeji kasni po dan na svakih 128 godina. Zbog toga je na taj kalendar dodao 13 dana.
Takođe, po Milankoviću svi meseci imaju po 30 dana osim februara sa 28 u prostoj odnosno 29 dana u prestupnoj godini. Milankovićev kalendar tačniji je i od gregorijanskog računanja vremena koji kasni dan na svakih 3.280 godina. Poznati astronom napravio je kalendar na inicijativu vaseljenskog patrijarha Milentija IV koji je 1923. godine smatrao da je potrebno uspostaviti novo računanje vremena zbog velikog raskoraka u kalendarima hrišćanskih crkvi.
- U to vreme u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca svi praznici su se slavili po dva puta, a i dalje je postojala iluzija da možemo da živimo jedni s drugima. Takođe, patrijarh Milentije i ministar vera Ljuba Jovanović plašili su se da razlike u kalendarima mogu izazvati kulturnu pometnju, ali i dovesti do privrednih gubitaka zbog velikog broja slobodnih dana - ispričao je ranije za "Blic" Aleksandar Petrović, profesor kulturne antropologije na Filološkom fakultetu.
(Blic)
Naša država koristi gregorijanski kalendar, a SPC julijanski, pa umesto da Božić slavimo 25. decembra, kada i ostali zapadni svet, mi ga slavimo 7. januara, za koliko se dana razlikuju ti kalendari.
Sadašnja razlika od 13 dana uvećana je 1900. godine, kako su ranije objasnili iz Odeljenja matematičko-tehničkih nauka u Petnici, kada je po julijanskom kalendaru februar imao 29 dana, a po gregorijanskom 28 dana. Prema istim informacijama, naredni put ta razlika će se povećati 2100. godine za 14 dana.
Kako razumeti ovu zavrzlamu
Pre bilo kakvog objašnjenja ove "zavrzlame", potrebno je da shvatimo da je osnovna jedinica u ovakvom merenju vremena kalendarska godina ili vremenski interval, koji sadrži ceo broj srednjih Sunčevih dana, njih 365. Ali, kako objašnjava Branko Simonović iz Astronomskog društva "Ruđer Bošković", taj broj nije "samerljiv u potpunosti sa prividnim kretanjem Sunca", odnosno takozvana tropska godina ima 365 dana, 5 časova, 48 minuta i 46 sekundi srednjih Sunčevih dana.
Sve je počelo u starom Egiptu
Kako on dodaje, u pitanju je takozvani solarni kalendar u koje spadaju i julijanski i gregorijanski i zasnivaju se "na prividnom godišnjem kretanju Sunca po nebu".
Ali, da bismno to shvatili neophodno je da se vratimo u stari Egipat.
- Kalendar od 365 dana bio je uveden još u starom Egiptu. Žurio je u odnosu na prirodno vreme oko 6 časova, a to je značilo da na svakih približno 4 godine ova razlika naraste za 1 dan. U kasnijem dobu, odlučeno je da se ona prevaziđe uvođenjem prestupne godine, koja bi za razliku od proste, imala 366 dana i to svake četvrte godine. Tako se u velikoj meri poništavao prirast razlike - objašnjava Simonović.
Julije Cezar preuzima taj kalendar
Prema njegovim rečima taj kalendar je Julije Cezar preneo u Rim i njime zamenio dotadašnjii, veoma zamršeni, rimski kalendar.
- Od tada se taj kalendar naziva julijanskim. A, 325. godine na prvom hrišćanskom Vaseljenskom saboru u Nikeji taj kalendar je prihvatila Hrišćanska crkva, i na taj način se on raširio po hrišćanskom svetu, ali i šire - priča Simonović.
Kako dalje objašnjava, srednja dužina godine ovako reformisanog kalendara je 365.25 dana, pa je razlika u odnosu na tropsku godinu, svega 11 minuta i 14 sekundi. Toliko je, naime, kraća tropska godina od julijanske.
- Iako je ova razlika mala, ona se u dugom vremenskom intervalu, takođe, akumulira, i dostiže vrednost od 1 dana posle 128 godina - priča Simonović.
Kako kaže, tako je prolećna ravnodnevica, koja je u vreme Nikejskog sabora padala 21. marta, u 16. veku ona "stizala" 10 dana ranije.
Rađanje gregorijanskog kalendara
- Osim toga, ta razlika između tropske i julijanske godine odrazila se i na računanje dana nekih drugih praznika i zato je, na inicijativu pape Grgura XIII, izvršena nova reforma kalendara. Pre svega, trebalo je ukinuti nagomilanu razliku od 10 dana. To je urađeno tako što je odlučeno da posle četvrtka 4. 10. 1582. nastupi petak 15. 10. 1582. godine - ističe sagovornik "Blica".
Kako Branko Simonović priča, tada je uveden novi red u računanju prestupnih godina.
- Odlučeno je da se u 400 godina izuzmu tri prestupne godine. To su bile one kojima se završavaju vekovi, a koje nisu deljive sa 400 bez ostatka. Ovako reformisan julijanski kalendar poneo je naziv gregorijanski i njega do danas koristimo. Dužina srednje gregodijanske godine je 365.2425 dana, što je čini svega 26 sekundi dužom od tropske - objašnjava on.
Sve veća odstupanja
Tu dolazimo do ključnog podatka - julijanski kalendar će sve više odstupati od prirode, ali i od gregorijanskog kalendara, koji je postigao mnogo bolje slaganje s prirodom.
- Do danas je bilo mnogo pokušaja da se nađu i bolja rešenja u svetu i kod nas. Jedno takvo, ali ne i jedino, pa ni najbolje rešenje je udesio Maksim Trpković, a njega je dodatno doradio Milutin Milanković. Iako nije ni jedini ni najtačniji "Trpković - Milankovićev" kalendar je bio "rešenje" za neke pravoslavne crkve, ali nije zaživeo u srpskoj, koja se još drži julijanskog kalendara - zaključuje on.
Milankovićev kalendar koji nikada nije zaživeo
Da Srbi slave Božić i Srpsku Novu godinu po Milutinu Milankoviću, onda bi ove praznike obeležavali 13 dana ranije odnosno poštujući kalendar svetski poznatog geofizičara, klimatologa i astronoma. Milankovićev kalendar je najtačniji pošto, za razliku od julijanskog i gregorijanskog računanja vremena, kasni po jedan dan tek na svakih 28.800 godina.
Nakon obimnog istraživanja, čuveni srpski naučnik utvrdio je da julijanski kalendar od kako je uspostavljen 325. godine u Nikeji kasni po dan na svakih 128 godina. Zbog toga je na taj kalendar dodao 13 dana.
Takođe, po Milankoviću svi meseci imaju po 30 dana osim februara sa 28 u prostoj odnosno 29 dana u prestupnoj godini. Milankovićev kalendar tačniji je i od gregorijanskog računanja vremena koji kasni dan na svakih 3.280 godina. Poznati astronom napravio je kalendar na inicijativu vaseljenskog patrijarha Milentija IV koji je 1923. godine smatrao da je potrebno uspostaviti novo računanje vremena zbog velikog raskoraka u kalendarima hrišćanskih crkvi.
- U to vreme u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca svi praznici su se slavili po dva puta, a i dalje je postojala iluzija da možemo da živimo jedni s drugima. Takođe, patrijarh Milentije i ministar vera Ljuba Jovanović plašili su se da razlike u kalendarima mogu izazvati kulturnu pometnju, ali i dovesti do privrednih gubitaka zbog velikog broja slobodnih dana - ispričao je ranije za "Blic" Aleksandar Petrović, profesor kulturne antropologije na Filološkom fakultetu.
(Blic)
Povezane vijesti
Studenti: Od RTS-a tražimo informacije od javnog značaja
6
Otkriveni detalji hapšenja Miljana Hofmana u Beogradu
8
Lavrov sa Vulinom o važnim pitanjima saradnje SRB i RUS
7
Vučić: Srbija izgubila ono po čemu je bila prepoznatljiva - stabilnost
11
Lordan Zafranović dobio nagradu "Planetarni Tesla" za životno delo
3
Komentari (30)
Isus
Ako brojimo Vreme od Rodj. Isusa onda mora da bude bozic Svake godine 1.1. ! 25.12 je u 3 vjeku papa Namjestio da bude tj. Slavi se Bog Sunca oni su ga samo zamjenili . Zato nek bude 1.1 Boziji dan
Бранко Станковић
КАЛЕНДАР СТАРИ,КАЛЕНДАР НОВИ Већ раније сам писао о чињеници да ћемо по Јулијанском календару Божић 2101.године славити(они који поживе до тада на овоземаљском шару) 8.јануара.Некако у ове празничне дане,увијек ми на памет падне прича о тим календарским,догматским и ко зна каквим размимоилажењима православног Истока и све мање хришћанског,а све више секуларног Запада.Наслушао сам се у више наврата,што од простог,неуког свијета,што од квазиинтелектуалаца,како ми Срби,а са нама и Руси и остали који поштујемо Јулијански календар и по њему славимо наше црквене празнике,„деремо у страну".„правимо се паметни",„идемо мимо модерног свијета".итд.Неки иду до те мјере па тврде да због тога и страдамо од истог тог „ напредног Запада".Можда су ови последњи и у праву,али зар није хришћански страдати? Можда је то знак да смо управо ми на правом,Христовом путу? Но,да то за тренутак оставимо по страни. Усудио бих се,мада нисам математичар а још мање вјерски апологета,да кажем своја размишљања о овој осјетљивој религиозно-научној проблематици. Прво,да би смо могли ући у расправу,треба да дефинишемо појам ТРОПСКЕ ГОДИНЕ.То је дакле период за који се, гледано са Земље, Сунце нађе у истој тачки једног момента,нпр. јесење равнодневнице.Тај период је различит,а просјечно износи 365 дана,5 сати,48 минута, и 45,5 секунди. ЈУЛИЈАНСКИ КАЛЕНДАР(Јулије Цезар,46.г.п.н.е.) је у хришћанству прихваћен као званични на Првом васељенском сабору у Никеји(данашњи турски Изник,на западу Турске),325.године. Он је,да би заокружио ову разлику од 5 сати,48 минута и 45.5 секунди увео преступну годину,сваку четврту,па је година по њему трајала фактички 365 дана и 6 сати.Међутим,као што видите,опет је постојала разлика између тропске и године по јулијанском календару и то 11 минута и 14.5 секунди. Ту разлику је уочио папа Гргур ХIII,1582.године и уз помоћ астронома обзнанио папску булу Inter Gravissimas, по којој је од Никејског сабора,па до те године у односу на Јулијански календар уочена разлика од 10 дана.Просто је рекао следеће:„Послије четвртка 4. октобра 1582.године,слиједи петак,15.октобар.Како је дошао до тога? Увео је правило да је преступна година свака четврта,али не и тзв.секуларне,округле године које нису дјељиве са 400(300-та,500-та,600-та,700-та,900-та,1000-та,1100-та,1300-та,1400-та,1500-та).Послије преступне у Грегоријанском календару нису биле 1700-та,1800-та,1900-та,па смо дошли на ових садашњих 13 дана разлике.2000-та је била преступна и у грегоријанском,али 2100-та неће бити,а у јулијанском хоће,па ћемо послије 1.марта 2100.године имати разлику 14 дана,2200-те15 дана. 2300--те 16 дана,2500-те17 дана,итд. Међутим,иако далеко прецизнији,и овај календар касни за тропском годином,истина,знатно мање,свега 26 секунди,што значи да ће за приближно 3225 година и овај календар закаснити један дан. У почетку, протестантски дио Запада није хтио прихватити овај папски календар,али свакодневни живот,трговина,итд.су просто наметнули потребу да се то деси.Јачањем Запада,а слабљењем Истока,грегоријански календар се наметнуо свима,па и православнима.То се посебно рефлектовало у ЗЛОСРЕЋНОЈ Краљевини СХС, па као и латиницу и много тога другога што је долазило са западне стране свијета,Срби су објеручке прихватили,потискујући своје,тако да 28.јануара обиљежавамо 100 година од како је Грегоријански код нас,важећи СЕКУЛАРНИ,тј.СВЈЕТОВНИ календар. Али,ја бих рекао на сву срећу,ствари у цркви нису ишле тим током. Продор папског календара је наметнуо потребу да се у Цариграду,1923.године,одржи свеправославни Конгрес(не Сабор,врло је важно). На том Конгресу је разматран предлог чувеног српског научника,астронома и професора Небеске механике са Београдског универзитета МИЛУТИНА МИЛАНКОВИЋА,да православне цркве прихвате његов РЕФОРМИСАНИ ЈУЛИЈАНСКИ календар,који је до данас НАЈПРЕЦИЗНИЈИ календар којег познајемо.Како је он тако прецизан? Пошто је он био човјек од науке и бард астрономије свјетског гласа,он је установио да би се разлика између тропске године и календара могла свести на минимум минимума тако што би преступне године биле све оне дјељиве са 4 изузев већ поменутих ОКРУГЛИХ или СЕКУЛАРНИХ година,које када би се подијелиле са 9 не дају остатак 2 или 6.Да поједноставимо: 2000-та година је преступна јер је2000:9 једнако 222.2,и рецимо 2400 је преступна јер је 2400:9 једнако 266.6.Али преступна није 2800-та,која је у грегоријанском преступна и те године долази до размимоилажења ова два календара,јер је 2800:9 једнако 311.1.Овако прецизан календар би тек након 28800 година закаснио 1дан!Многе православне цркве(грчка,румунска,бугарска.итд.) су прихватиле прије или касније овај календар,али нису СРПСКА,РУСКА,ЈЕРУСАЛИМСКА. АНТИОХИЈСКА као ни Света Гора.Проблем се јавио у израчунавању датума покретних празника(Васкрса и оних празника који зависе од њега,нпр.Спасовдана. Духова).Ту је сем математичког прорачуна за православне био важан и догматски моменат.Наиме,код православаца се,на основу старог јеврејског календара Васкрс израчунава тако што МОРА да буде ПОСЛИЈЕ прољетне равнодневнице,пуног мјесеца(чак иако падне у недјељу пуни мјесец),те послије ЈЕВРЕЈСКЕ ПАСХЕ,што је и логично,ако знамо Свето писмо.Католици и остали западни псеудохришћани се не обазиру на пасху и пун мјесец ако је недјеља,па смо имали у неколико година чињеницу да разлика између ВАСКРСА и празника кога западњаци зову УСКРС буде и 5 седмица.Зато су поменуте православне цркве,које су прихватиле МИЛАНКОВИЋЕВ календар,ипак,покретне празнике наставиле рачунати по старом.Једино су финска и естонска православна црква и у погледу и тих празника усвојиле западну догматику.Ту долазимо до моје теорије да је овако изведена реформа и од Миланковића и од папе Гргура НЕСПОЈИВА са православљем.Питате се зашто? Па ако узмемо грегоријански календар онда кршимо потпуно догматику Светих отаца и Васељенских сабора слављења Васкрса и осталих покретних празника.Ако пак,примјенимо Миланковићев календар,добићемо ситуацију да немамо често Петровски пост или ће он бити јако кратак као ове године,Грци ће постити само 5 дана,а када Васкрс буде од 03 до 08.маја,немају поста никако!Сем тога,Грци су добили и раскол,па је код њих и даље јако присутна ГРЧКА СТАРОКАЛЕНДАРСКА ЦРКВА са преко милион вијерника.Сем тога,лијепо је одвојити прославу нашег Божића од западњачког обиљежавања нечега што најмање има хришћанску димензију.Занимљиво је и да се велико Божије чудо,силазак БЛАГОДАТНОГ ОГЊА дешава сваке године САМО уочи православног ВАСКРСА. Приводећи крају овај обиман текст,желим да кажем следеће:ЈУЛИЈАНСКИ КАЛЕНДАР КАСНИ СВЕ ВИШЕ И ВИШЕ ТО ЈЕ ЧИЊИНИЦА ИСПРАВНИЈЕ СЕ ВРИЈЕМЕ РАЧУНА И ПО ГРЕГОРИЈАНСКОМ И ПОГОТОВО ПО МИЛАНКОВИЋЕВОМ КАЛЕНДАРУ. М Е Ђ У Т И М: -Усудићу се да кажем своје мишљење у чему су погријешили и папа Гргур и Милутин Миланковић.Наиме,да се вратим у садашњост,свједоци сте да „монтенегрини" рецимо скоро поништише одлуке Подгоричке скупштине.И шта се промијенило послије тога? Ништа!Знамо слијед догађаја.Суштина свега је да се ПРОШЛОСТ НЕ МОЖЕ МИЈЕЊАТИ!Њих двојица су само требали констатовати досадашње стање,а реформу су требали да примјене на БУДУЋНОСТ БЕЗ РЕВИЗИЈЕ ПРОШЛОСТИ.Јер прошлост је НЕПРОМЈЕНЉИВА ,а БУДУЋНОСТ припада ОНОМЕ КОЈИ ЋЕ ДОЋИ ДА СУДИ И ЖИВИМА И МРТВИМА И ЧИЈЕМ ЦАРСТВУ НЕЋЕ БИТИ КРАЈА Живи,весели и здрави ми били драги пријатељи и срећна Вам ПРАВОСЛАВНА НОВА ГОДИНА ПО ЈУЛИЈАНСКОМ КАЛЕНДАРУ
Cc
Nažalost, kao što neko reče, SPC je zarobljenik RPC, koja je u fazi obnove. A SPC, dok čeka mig iz Rusije, sve se više otuđuje od naroda. SPC je izgubljena u vremenu i prostoru.
Zvezdobrojac
Određivanje Vaskrsa se određuje od 1923 godine po Milankovićevom astronomskom metodu tako što katedre za nebesku mehaniku Univerziteta u Beogradu, Bukureštu, Atini i Sant Petersburgu zajedno određuju datum Vasksa i rezultat dostavljaju svim Pravoslavni Crkvama. Tada svi pravoslavni tj Srbi i Rusi koji su na Julijanskom kalendaru i Grci, Rumuni, Bugari.... koji su na reformisanom Julijanskom Milankovićevom kalendaru. To je dobro da se primenjuje i još da Rusi prihvate Milankovićevu reformu Julijanskog kalendara pa da i mi Srbi možemo primeniti ono što smo prihvatili jer smo se odlučili da čekamo Ruse.
РСРС
Ви који сте некрст славите шта год хоћете и када год хоћете, а наше православне празнике оставите нама православцима.
Zare
mog djeda djedovi su Božić slavili, ja ga slavim a učit ću svoje unuke da uče svoje unuke da se Božić slavi SEDMOG JANUARA.
Braco
Molite se Bogu i ostavite gluposti po strani.Jos malo nece nas biti.
mislim
Treba nam jos jednom pojasniti da ni Julius Cezar nije bio srbin sto marva misli.
borac
Uvijek i svacim smo odudarali od svijeta.
Virus
Mi nekasnimo 13 dana mi kasnimo 130 godina.Tu nema pomoci pa ni kalendar
kuku nama sa nama
Kad glad i jadi udare u narod,tada niko ne pita za kalendar,halo
ZV=SEK
Bas kao i ova dva prethodna komentara, Milankovicev kalendar je najtačniji. I naši, SPC, treba da ga prihvate, i da kažu “Mi računamo vrijeme po Milankovicu, jer je netačan i julijanski i gregorijanski kalendar”.Gregorijanski u srednjem vjeku nisu prihvatili zbog pape, misleći da se time približavaju rimokatolickoj crkvi, zato je Milankovicev kalendar bio idealno rjesenje za našu crkvu. Medjurim, i pored prihvatanja Milankovićevog kalendara od strane vecine pravoslavnih crkava posle 1923., oni slijepo prate Rusku crkvu, i ako je astronomija i Milanković sve tačno izračunao. Pročitajte tekst na Vikipediji, Milankovicev kalendar, i sve će biti jasno. SPC, poslusaj nekada rijec naroda i nauke, a ne da ostanete zatvoreni i konzervativni po svemu, vremena se mijenjaju, prilagođavajte se potrebama vjernika, bar nekima, da mnoge ne bi izgubili!!!!!
Srbin -legalista
E te 2100godine ce Republika Srpska ispuniti zahtjev Ustavnog suda Bih da ne slavi Dan republike 9.vec nekog drugog januara.....
Tiito
Nisam ni matematičar ni astrolog, ali postoji logičan zaključak ako se pravoslavni Božić pomjeri na 8 jan. Trebao bi i katolički na 26 dec. Znači biće potrebna korekcija vremena za 1 dan. I katolicima i pravoslavcima i svim drugima na ovoj planeti. Koliko ja znam jednako se vrti svima. A satove čini mi se imamo svi iste mislim na ove na telefonima. Osim ako nije u pitanj nešto što se zove UNIJAĆENJE. u pokušaju.
Drale
Milankovićev kalendar, iako je ubjedljivo najprecizniji, se ne upotrebljava zvanično ni u jednoj državi na svijetu. Oko 50 miliona pravoslavaca ga primjenjuje, a SPC ga je 1923. prihvatila na saboru u Sremskim Karlovcima, ali je njegovu primjenu prolongirala dok ga sve pravoslavne crkve ne priznaju! On se i sa "Gregorijanskim" kalendarom razilazi 2100 godine, kada će sve države morati da ga prihvate ili će se i njima vrijeme "pomjeriti" za jedan dan!
Zvezdobrojac
Za ovaj komentar su bitne 4 činjenice iz teksta: 1)Julijanski kalendar NIJE TAČAN! 2)Gregorijanski kalendar NIJE TAČAN! 3)KALENDAR NIJE TEOLOŠKO PITANJE! 4)Milankovićev kalendar je jedini TAČAN! Veliki srpski naučnik Milutin Milanković osnivač katedre za nebesku mehaniku napravio je najtačniji kalendar za potrebe Pravoslavne Crkve i sa srpskim Patrijarhom je prisustvovao Vaseljenskom Saboru 1927 godine i u ime SPC saboru predstavio novi kalendar koji je tada uslovno usvojen(zbog oktobarske revolucije i teškog položaja Ruske PC u komunizmu i odsustva Ruskog Patrijarha). Grčka, Rumunska i Bugarska Pravoslavne Crkva su ga počele odmah primenjivati, a SPC nije i do danas koristi Julijanski. Kada pitate nekog Grka po kojem kalendaru slavi Božić reći će po Srpskom jer znaju da je Milanković Srbin.Evo pitanje je jedno od bitnijih u susretu sa Putinom i Ruskim Patrijarhom da se reši iz mnogih razloga za pravoslavni narod. Jedna od bitnih stvari je veliki broj Srba i Rusa na Zapadu pa bi kao i Grci mogli imati 14 slobodnih dana i ići da proslave Božić u svojoj otadžibini, a ne kao sada da je pravoslavni Badnji dan prvi radni dan nakon praznika.Milankovićev kalendar koristi NASA američka svemirska agencija! Za celokupno čovečanstvo bi trebalo da Generalna Skupština UN usvoji ovaj kalendar u svim državama kao službeni kalendar. To treba da predloži Srbija( uz podršku SAD i Rusije) jer je Milanković svoj naučni radni vek proveo u Beogradu.
Ostavite komentar
Komentari se objavljuju nakon odobrenja moderatora.