Божић ће се 8. јануара славити?
Наши унуци славиће Божић 8. јануара од 2100. године, који православна хришћанска заједница слави по јулијанском календару, а и своје крсне славе, такође, дан касније, као и Српску нову годину.
Србија
Тако ће бити уколико Српска православна црква (СПЦ) до тада не промени календар, односно остане при ставу да време рачуна по јулијанском. Разлог за такво "померање" годишњих празника, који се обележавају по том календару, је, једноставно речено, његова "несавршеност", која ће се показати у читавом једном дану "журбе" од 2100. године.
Наша држава користи грегоријански календар, а СПЦ јулијански, па уместо да Божић славимо 25. децембра, када и остали западни свет, ми га славимо 7. јануара, за колико се дана разликују ти календари.
Садашња разлика од 13 дана увећана је 1900. године, како су раније објаснили из Одељења математичко-техничких наука у Петници, када је по јулијанском календару фебруар имао 29 дана, а по грегоријанском 28 дана. Према истим информацијама, наредни пут та разлика ће се повећати 2100. године за 14 дана.

Како разумети ову заврзламу
Пре било каквог објашњења ове "заврзламе", потребно је да схватимо да је основна јединица у оваквом мерењу времена календарска година или временски интервал, који садржи цео број средњих Сунчевих дана, њих 365. Али, како објашњава Бранко Симоновић из Астрономског друштва "Руђер Бошковић", тај број није "самерљив у потпуности са привидним кретањем Сунца", односно такозвана тропска година има 365 дана, 5 часова, 48 минута и 46 секунди средњих Сунчевих дана.

Све је почело у старом Египту
Како он додаје, у питању је такозвани соларни календар у које спадају и јулијански и грегоријански и заснивају се "на привидном годишњем кретању Сунца по небу".
Али, да бисмно то схватили неопходно је да се вратимо у стари Египат.
- Календар од 365 дана био је уведен још у старом Египту. Журио је у односу на природно време око 6 часова, а то је значило да на сваких приближно 4 године ова разлика нарасте за 1 дан. У каснијем добу, одлучено је да се она превазиђе увођењем преступне године, која би за разлику од просте, имала 366 дана и то сваке четврте године. Тако се у великој мери поништавао прираст разлике - објашњава Симоновић.
Јулије Цезар преузима тај календар
Према његовим речима тај календар је Јулије Цезар пренео у Рим и њиме заменио дотадашњии, веома замршени, римски календар.

- Од тада се тај календар назива јулијанским. А, 325. године на првом хришћанском Васељенском сабору у Никеји тај календар је прихватила Хришћанска црква, и на тај начин се он раширио по хришћанском свету, али и шире - прича Симоновић.
Како даље објашњава, средња дужина године овако реформисаног календара је 365.25 дана, па је разлика у односу на тропску годину, свега 11 минута и 14 секунди. Толико је, наиме, краћа тропска година од јулијанске.
- Иако је ова разлика мала, она се у дугом временском интервалу, такође, акумулира, и достиже вредност од 1 дана после 128 година - прича Симоновић.
Како каже, тако је пролећна равнодневица, која је у време Никејског сабора падала 21. марта, у 16. веку она "стизала" 10 дана раније.
Рађање грегоријанског календара
- Осим тога, та разлика између тропске и јулијанске године одразила се и на рачунање дана неких других празника и зато је, на иницијативу папе Гргура XИИИ, извршена нова реформа календара. Пре свега, требало је укинути нагомилану разлику од 10 дана. То је урађено тако што је одлучено да после четвртка 4. 10. 1582. наступи петак 15. 10. 1582. године - истиче саговорник "Блица".
Како Бранко Симоновић прича, тада је уведен нови ред у рачунању преступних година.
- Одлучено је да се у 400 година изузму три преступне године. То су биле оне којима се завршавају векови, а које нису дељиве са 400 без остатка. Овако реформисан јулијански календар понео је назив грегоријански и њега до данас користимо. Дужина средње грегодијанске године је 365.2425 дана, што је чини свега 26 секунди дужом од тропске - објашњава он.
Све већа одступања
Ту долазимо до кључног податка - јулијански календар ће све више одступати од природе, али и од грегоријанског календара, који је постигао много боље слагање с природом.

- До данас је било много покушаја да се нађу и боља решења у свету и код нас. Једно такво, али не и једино, па ни најбоље решење је удесио Максим Трпковић, а њега је додатно дорадио Милутин Миланковић. Иако није ни једини ни најтачнији "Трпковић - Миланковићев" календар је био "решење" за неке православне цркве, али није заживео у српској, која се још држи јулијанског календара - закључује он.
Миланковићев календар који никада није заживео
Да Срби славе Божић и Српску Нову годину по Милутину Миланковићу, онда би ове празнике обележавали 13 дана раније односно поштујући календар светски познатог геофизичара, климатолога и астронома. Миланковићев календар је најтачнији пошто, за разлику од јулијанског и грегоријанског рачунања времена, касни по један дан тек на сваких 28.800 година.
Након обимног истраживања, чувени српски научник утврдио је да јулијански календар од како је успостављен 325. године у Никеји касни по дан на сваких 128 година. Због тога је на тај календар додао 13 дана.
Такође, по Миланковићу сви месеци имају по 30 дана осим фебруара са 28 у простој односно 29 дана у преступној години. Миланковићев календар тачнији је и од грегоријанског рачунања времена који касни дан на сваких 3.280 година. Познати астроном направио је календар на иницијативу васељенског патријарха Милентија ИВ који је 1923. године сматрао да је потребно успоставити ново рачунање времена због великог раскорака у календарима хришћанских цркви.
- У то време у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца сви празници су се славили по два пута, а и даље је постојала илузија да можемо да живимо једни с другима. Такође, патријарх Милентије и министар вера Љуба Јовановић плашили су се да разлике у календарима могу изазвати културну пометњу, али и довести до привредних губитака због великог броја слободних дана - испричао је раније за "Блиц" Александар Петровић, професор културне антропологије на Филолошком факултету.
(Блиц)
Наша држава користи грегоријански календар, а СПЦ јулијански, па уместо да Божић славимо 25. децембра, када и остали западни свет, ми га славимо 7. јануара, за колико се дана разликују ти календари.
Садашња разлика од 13 дана увећана је 1900. године, како су раније објаснили из Одељења математичко-техничких наука у Петници, када је по јулијанском календару фебруар имао 29 дана, а по грегоријанском 28 дана. Према истим информацијама, наредни пут та разлика ће се повећати 2100. године за 14 дана.

Како разумети ову заврзламу
Пре било каквог објашњења ове "заврзламе", потребно је да схватимо да је основна јединица у оваквом мерењу времена календарска година или временски интервал, који садржи цео број средњих Сунчевих дана, њих 365. Али, како објашњава Бранко Симоновић из Астрономског друштва "Руђер Бошковић", тај број није "самерљив у потпуности са привидним кретањем Сунца", односно такозвана тропска година има 365 дана, 5 часова, 48 минута и 46 секунди средњих Сунчевих дана.

Све је почело у старом Египту
Како он додаје, у питању је такозвани соларни календар у које спадају и јулијански и грегоријански и заснивају се "на привидном годишњем кретању Сунца по небу".
Али, да бисмно то схватили неопходно је да се вратимо у стари Египат.
- Календар од 365 дана био је уведен још у старом Египту. Журио је у односу на природно време око 6 часова, а то је значило да на сваких приближно 4 године ова разлика нарасте за 1 дан. У каснијем добу, одлучено је да се она превазиђе увођењем преступне године, која би за разлику од просте, имала 366 дана и то сваке четврте године. Тако се у великој мери поништавао прираст разлике - објашњава Симоновић.
Јулије Цезар преузима тај календар
Према његовим речима тај календар је Јулије Цезар пренео у Рим и њиме заменио дотадашњии, веома замршени, римски календар.

- Од тада се тај календар назива јулијанским. А, 325. године на првом хришћанском Васељенском сабору у Никеји тај календар је прихватила Хришћанска црква, и на тај начин се он раширио по хришћанском свету, али и шире - прича Симоновић.
Како даље објашњава, средња дужина године овако реформисаног календара је 365.25 дана, па је разлика у односу на тропску годину, свега 11 минута и 14 секунди. Толико је, наиме, краћа тропска година од јулијанске.
- Иако је ова разлика мала, она се у дугом временском интервалу, такође, акумулира, и достиже вредност од 1 дана после 128 година - прича Симоновић.
Како каже, тако је пролећна равнодневица, која је у време Никејског сабора падала 21. марта, у 16. веку она "стизала" 10 дана раније.
Рађање грегоријанског календара
- Осим тога, та разлика између тропске и јулијанске године одразила се и на рачунање дана неких других празника и зато је, на иницијативу папе Гргура XИИИ, извршена нова реформа календара. Пре свега, требало је укинути нагомилану разлику од 10 дана. То је урађено тако што је одлучено да после четвртка 4. 10. 1582. наступи петак 15. 10. 1582. године - истиче саговорник "Блица".
Како Бранко Симоновић прича, тада је уведен нови ред у рачунању преступних година.
- Одлучено је да се у 400 година изузму три преступне године. То су биле оне којима се завршавају векови, а које нису дељиве са 400 без остатка. Овако реформисан јулијански календар понео је назив грегоријански и њега до данас користимо. Дужина средње грегодијанске године је 365.2425 дана, што је чини свега 26 секунди дужом од тропске - објашњава он.
Све већа одступања
Ту долазимо до кључног податка - јулијански календар ће све више одступати од природе, али и од грегоријанског календара, који је постигао много боље слагање с природом.

- До данас је било много покушаја да се нађу и боља решења у свету и код нас. Једно такво, али не и једино, па ни најбоље решење је удесио Максим Трпковић, а њега је додатно дорадио Милутин Миланковић. Иако није ни једини ни најтачнији "Трпковић - Миланковићев" календар је био "решење" за неке православне цркве, али није заживео у српској, која се још држи јулијанског календара - закључује он.
Миланковићев календар који никада није заживео
Да Срби славе Божић и Српску Нову годину по Милутину Миланковићу, онда би ове празнике обележавали 13 дана раније односно поштујући календар светски познатог геофизичара, климатолога и астронома. Миланковићев календар је најтачнији пошто, за разлику од јулијанског и грегоријанског рачунања времена, касни по један дан тек на сваких 28.800 година.
Након обимног истраживања, чувени српски научник утврдио је да јулијански календар од како је успостављен 325. године у Никеји касни по дан на сваких 128 година. Због тога је на тај календар додао 13 дана.
Такође, по Миланковићу сви месеци имају по 30 дана осим фебруара са 28 у простој односно 29 дана у преступној години. Миланковићев календар тачнији је и од грегоријанског рачунања времена који касни дан на сваких 3.280 година. Познати астроном направио је календар на иницијативу васељенског патријарха Милентија ИВ који је 1923. године сматрао да је потребно успоставити ново рачунање времена због великог раскорака у календарима хришћанских цркви.
- У то време у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца сви празници су се славили по два пута, а и даље је постојала илузија да можемо да живимо једни с другима. Такође, патријарх Милентије и министар вера Љуба Јовановић плашили су се да разлике у календарима могу изазвати културну пометњу, али и довести до привредних губитака због великог броја слободних дана - испричао је раније за "Блиц" Александар Петровић, професор културне антропологије на Филолошком факултету.
(Блиц)
Повезане вијести
Студенти: Од РТС-а тражимо информације од јавног значаја
6
Откривени детаљи хапшења Миљана Хофмана у Београду
8
Лавров са Вулином о важним питањима сарадње СРБ и РУС
7
Вучић: Србија изгубила оно по чему је била препознатљива - стабилност
11
Лордан Зафрановић добио награду "Планетарни Тесла" за животно дело
3
Коментари (30)
Исус
Ако бројимо Време од Родј. Исуса онда мора да буде бозиц Сваке године 1.1. ! 25.12 је у 3 вјеку папа Намјестио да буде тј. Слави се Бог Сунца они су га само замјенили . Зато нек буде 1.1 Бозији дан
Бранко Станковић
КАЛЕНДАР СТАРИ,КАЛЕНДАР НОВИ Већ раније сам писао о чињеници да ћемо по Јулијанском календару Божић 2101.године славити(они који поживе до тада на овоземаљском шару) 8.јануара.Некако у ове празничне дане,увијек ми на памет падне прича о тим календарским,догматским и ко зна каквим размимоилажењима православног Истока и све мање хришћанског,а све више секуларног Запада.Наслушао сам се у више наврата,што од простог,неуког свијета,што од квазиинтелектуалаца,како ми Срби,а са нама и Руси и остали који поштујемо Јулијански календар и по њему славимо наше црквене празнике,„деремо у страну".„правимо се паметни",„идемо мимо модерног свијета".итд.Неки иду до те мјере па тврде да због тога и страдамо од истог тог „ напредног Запада".Можда су ови последњи и у праву,али зар није хришћански страдати? Можда је то знак да смо управо ми на правом,Христовом путу? Но,да то за тренутак оставимо по страни. Усудио бих се,мада нисам математичар а још мање вјерски апологета,да кажем своја размишљања о овој осјетљивој религиозно-научној проблематици. Прво,да би смо могли ући у расправу,треба да дефинишемо појам ТРОПСКЕ ГОДИНЕ.То је дакле период за који се, гледано са Земље, Сунце нађе у истој тачки једног момента,нпр. јесење равнодневнице.Тај период је различит,а просјечно износи 365 дана,5 сати,48 минута, и 45,5 секунди. ЈУЛИЈАНСКИ КАЛЕНДАР(Јулије Цезар,46.г.п.н.е.) је у хришћанству прихваћен као званични на Првом васељенском сабору у Никеји(данашњи турски Изник,на западу Турске),325.године. Он је,да би заокружио ову разлику од 5 сати,48 минута и 45.5 секунди увео преступну годину,сваку четврту,па је година по њему трајала фактички 365 дана и 6 сати.Међутим,као што видите,опет је постојала разлика између тропске и године по јулијанском календару и то 11 минута и 14.5 секунди. Ту разлику је уочио папа Гргур ХИИИ,1582.године и уз помоћ астронома обзнанио папску булу Интер Грависсимас, по којој је од Никејског сабора,па до те године у односу на Јулијански календар уочена разлика од 10 дана.Просто је рекао следеће:„Послије четвртка 4. октобра 1582.године,слиједи петак,15.октобар.Како је дошао до тога? Увео је правило да је преступна година свака четврта,али не и тзв.секуларне,округле године које нису дјељиве са 400(300-та,500-та,600-та,700-та,900-та,1000-та,1100-та,1300-та,1400-та,1500-та).Послије преступне у Грегоријанском календару нису биле 1700-та,1800-та,1900-та,па смо дошли на ових садашњих 13 дана разлике.2000-та је била преступна и у грегоријанском,али 2100-та неће бити,а у јулијанском хоће,па ћемо послије 1.марта 2100.године имати разлику 14 дана,2200-те15 дана. 2300--те 16 дана,2500-те17 дана,итд. Међутим,иако далеко прецизнији,и овај календар касни за тропском годином,истина,знатно мање,свега 26 секунди,што значи да ће за приближно 3225 година и овај календар закаснити један дан. У почетку, протестантски дио Запада није хтио прихватити овај папски календар,али свакодневни живот,трговина,итд.су просто наметнули потребу да се то деси.Јачањем Запада,а слабљењем Истока,грегоријански календар се наметнуо свима,па и православнима.То се посебно рефлектовало у ЗЛОСРЕЋНОЈ Краљевини СХС, па као и латиницу и много тога другога што је долазило са западне стране свијета,Срби су објеручке прихватили,потискујући своје,тако да 28.јануара обиљежавамо 100 година од како је Грегоријански код нас,важећи СЕКУЛАРНИ,тј.СВЈЕТОВНИ календар. Али,ја бих рекао на сву срећу,ствари у цркви нису ишле тим током. Продор папског календара је наметнуо потребу да се у Цариграду,1923.године,одржи свеправославни Конгрес(не Сабор,врло је важно). На том Конгресу је разматран предлог чувеног српског научника,астронома и професора Небеске механике са Београдског универзитета МИЛУТИНА МИЛАНКОВИЋА,да православне цркве прихвате његов РЕФОРМИСАНИ ЈУЛИЈАНСКИ календар,који је до данас НАЈПРЕЦИЗНИЈИ календар којег познајемо.Како је он тако прецизан? Пошто је он био човјек од науке и бард астрономије свјетског гласа,он је установио да би се разлика између тропске године и календара могла свести на минимум минимума тако што би преступне године биле све оне дјељиве са 4 изузев већ поменутих ОКРУГЛИХ или СЕКУЛАРНИХ година,које када би се подијелиле са 9 не дају остатак 2 или 6.Да поједноставимо: 2000-та година је преступна јер је2000:9 једнако 222.2,и рецимо 2400 је преступна јер је 2400:9 једнако 266.6.Али преступна није 2800-та,која је у грегоријанском преступна и те године долази до размимоилажења ова два календара,јер је 2800:9 једнако 311.1.Овако прецизан календар би тек након 28800 година закаснио 1дан!Многе православне цркве(грчка,румунска,бугарска.итд.) су прихватиле прије или касније овај календар,али нису СРПСКА,РУСКА,ЈЕРУСАЛИМСКА. АНТИОХИЈСКА као ни Света Гора.Проблем се јавио у израчунавању датума покретних празника(Васкрса и оних празника који зависе од њега,нпр.Спасовдана. Духова).Ту је сем математичког прорачуна за православне био важан и догматски моменат.Наиме,код православаца се,на основу старог јеврејског календара Васкрс израчунава тако што МОРА да буде ПОСЛИЈЕ прољетне равнодневнице,пуног мјесеца(чак иако падне у недјељу пуни мјесец),те послије ЈЕВРЕЈСКЕ ПАСХЕ,што је и логично,ако знамо Свето писмо.Католици и остали западни псеудохришћани се не обазиру на пасху и пун мјесец ако је недјеља,па смо имали у неколико година чињеницу да разлика између ВАСКРСА и празника кога западњаци зову УСКРС буде и 5 седмица.Зато су поменуте православне цркве,које су прихватиле МИЛАНКОВИЋЕВ календар,ипак,покретне празнике наставиле рачунати по старом.Једино су финска и естонска православна црква и у погледу и тих празника усвојиле западну догматику.Ту долазимо до моје теорије да је овако изведена реформа и од Миланковића и од папе Гргура НЕСПОЈИВА са православљем.Питате се зашто? Па ако узмемо грегоријански календар онда кршимо потпуно догматику Светих отаца и Васељенских сабора слављења Васкрса и осталих покретних празника.Ако пак,примјенимо Миланковићев календар,добићемо ситуацију да немамо често Петровски пост или ће он бити јако кратак као ове године,Грци ће постити само 5 дана,а када Васкрс буде од 03 до 08.маја,немају поста никако!Сем тога,Грци су добили и раскол,па је код њих и даље јако присутна ГРЧКА СТАРОКАЛЕНДАРСКА ЦРКВА са преко милион вијерника.Сем тога,лијепо је одвојити прославу нашег Божића од западњачког обиљежавања нечега што најмање има хришћанску димензију.Занимљиво је и да се велико Божије чудо,силазак БЛАГОДАТНОГ ОГЊА дешава сваке године САМО уочи православног ВАСКРСА. Приводећи крају овај обиман текст,желим да кажем следеће:ЈУЛИЈАНСКИ КАЛЕНДАР КАСНИ СВЕ ВИШЕ И ВИШЕ ТО ЈЕ ЧИЊИНИЦА ИСПРАВНИЈЕ СЕ ВРИЈЕМЕ РАЧУНА И ПО ГРЕГОРИЈАНСКОМ И ПОГОТОВО ПО МИЛАНКОВИЋЕВОМ КАЛЕНДАРУ. М Е Ђ У Т И М: -Усудићу се да кажем своје мишљење у чему су погријешили и папа Гргур и Милутин Миланковић.Наиме,да се вратим у садашњост,свједоци сте да „монтенегрини" рецимо скоро поништише одлуке Подгоричке скупштине.И шта се промијенило послије тога? Ништа!Знамо слијед догађаја.Суштина свега је да се ПРОШЛОСТ НЕ МОЖЕ МИЈЕЊАТИ!Њих двојица су само требали констатовати досадашње стање,а реформу су требали да примјене на БУДУЋНОСТ БЕЗ РЕВИЗИЈЕ ПРОШЛОСТИ.Јер прошлост је НЕПРОМЈЕНЉИВА ,а БУДУЋНОСТ припада ОНОМЕ КОЈИ ЋЕ ДОЋИ ДА СУДИ И ЖИВИМА И МРТВИМА И ЧИЈЕМ ЦАРСТВУ НЕЋЕ БИТИ КРАЈА Живи,весели и здрави ми били драги пријатељи и срећна Вам ПРАВОСЛАВНА НОВА ГОДИНА ПО ЈУЛИЈАНСКОМ КАЛЕНДАРУ
Цц
Нажалост, као што неко рече, СПЦ је заробљеник РПЦ, која је у фази обнове. А СПЦ, док чека миг из Русије, све се више отуђује од народа. СПЦ је изгубљена у времену и простору.
Звездобројац
Одређивање Васкрса се одређује од 1923 године по Миланковићевом астрономском методу тако што катедре за небеску механику Универзитета у Београду, Букурешту, Атини и Сант Петерсбургу заједно одређују датум Васкса и резултат достављају свим Православни Црквама. Тада сви православни тј Срби и Руси који су на Јулијанском календару и Грци, Румуни, Бугари.... који су на реформисаном Јулијанском Миланковићевом календару. То је добро да се примењује и још да Руси прихвате Миланковићеву реформу Јулијанског календара па да и ми Срби можемо применити оно што смо прихватили јер смо се одлучили да чекамо Русе.
РСРС
Ви који сте некрст славите шта год хоћете и када год хоћете, а наше православне празнике оставите нама православцима.
Заре
мог дједа дједови су Божић славили, ја га славим а учит ћу своје унуке да уче своје унуке да се Божић слави СЕДМОГ ЈАНУАРА.
Брацо
Молите се Богу и оставите глупости по страни.Јос мало неце нас бити.
мислим
Треба нам јос једном појаснити да ни Јулиус Цезар није био србин сто марва мисли.
борац
Увијек и свацим смо одударали од свијета.
Вирус
Ми некаснимо 13 дана ми каснимо 130 година.Ту нема помоци па ни календар
куку нама са нама
Кад глад и јади ударе у народ,тада нико не пита за календар,хало
ЗВ=СЕК
Бас као и ова два претходна коментара, Миланковицев календар је најтачнији. И наши, СПЦ, треба да га прихвате, и да кажу “Ми рачунамо вријеме по Миланковицу, јер је нетачан и јулијански и грегоријански календар”.Грегоријански у средњем вјеку нису прихватили због папе, мислећи да се тиме приближавају римокатолицкој цркви, зато је Миланковицев календар био идеално рјесење за нашу цркву. Медјурим, и поред прихватања Миланковићевог календара од стране вецине православних цркава после 1923., они слијепо прате Руску цркву, и ако је астрономија и Миланковић све тачно израчунао. Прочитајте текст на Википедији, Миланковицев календар, и све ће бити јасно. СПЦ, послусај некада ријец народа и науке, а не да останете затворени и конзервативни по свему, времена се мијењају, прилагођавајте се потребама вјерника, бар некима, да многе не би изгубили!!!!!
Србин -легалиста
Е те 2100године це Република Српска испунити захтјев Уставног суда Бих да не слави Дан републике 9.вец неког другог јануара.....
Тиито
Нисам ни математичар ни астролог, али постоји логичан закључак ако се православни Божић помјери на 8 јан. Требао би и католички на 26 дец. Значи биће потребна корекција времена за 1 дан. И католицима и православцима и свим другима на овој планети. Колико ја знам једнако се врти свима. А сатове чини ми се имамо сви исте мислим на ове на телефонима. Осим ако није у питањ нешто што се зове УНИЈАЋЕЊЕ. у покушају.
Драле
Миланковићев календар, иако је убједљиво најпрецизнији, се не употребљава званично ни у једној држави на свијету. Око 50 милиона православаца га примјењује, а СПЦ га је 1923. прихватила на сабору у Сремским Карловцима, али је његову примјену пролонгирала док га све православне цркве не признају! Он се и са "Грегоријанским" календаром разилази 2100 године, када ће све државе морати да га прихвате или ће се и њима вријеме "помјерити" за један дан!
Звездобројац
За овај коментар су битне 4 чињенице из текста: 1)Јулијански календар НИЈЕ ТАЧАН! 2)Грегоријански календар НИЈЕ ТАЧАН! 3)КАЛЕНДАР НИЈЕ ТЕОЛОШКО ПИТАЊЕ! 4)Миланковићев календар је једини ТАЧАН! Велики српски научник Милутин Миланковић оснивач катедре за небеску механику направио је најтачнији календар за потребе Православне Цркве и са српским Патријархом је присуствовао Васељенском Сабору 1927 године и у име СПЦ сабору представио нови календар који је тада условно усвојен(због октобарске револуције и тешког положаја Руске ПЦ у комунизму и одсуства Руског Патријарха). Грчка, Румунска и Бугарска Православне Црква су га почеле одмах примењивати, а СПЦ није и до данас користи Јулијански. Када питате неког Грка по којем календару слави Божић рећи ће по Српском јер знају да је Миланковић Србин.Ево питање је једно од битнијих у сусрету са Путином и Руским Патријархом да се реши из многих разлога за православни народ. Једна од битних ствари је велики број Срба и Руса на Западу па би као и Грци могли имати 14 слободних дана и ићи да прославе Божић у својој отаџибини, а не као сада да је православни Бадњи дан први радни дан након празника.Миланковићев календар користи НАСА америчка свемирска агенција! За целокупно човечанство би требало да Генерална Скупштина УН усвоји овај календар у свим државама као службени календар. То треба да предложи Србија( уз подршку САД и Русије) јер је Миланковић свој научни радни век провео у Београду.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.