Švajcarska mirna luka i Alumina

Takozvani ''odbegli bankar'' Mila Đukanovića, Duško Knežević obelodanio je javnosti, ali i dokumentovao američkim i britanskim istražnim organima, kako je finansijska hobotnica crnogorskog režima pružila krake do Švajcarske, tretirajući je kao sigurnu luku za novac stečen kriminalnim radnjama.

https://www.vijesti.me/vijesti/ekonomija/knezevic-pare-su-dukanoviceve-braca-ban-su-cuvari-plaze-i-trajekta

https://www.alo.rs/vesti/region/odbegli-bankar-otkrio-gde-milo-krije-pare-od-sverca/210250/vest
 
O srpskim tajkunima, biznismenima, političarima, ali i tajnim službama čija su finansijska sredstva godinama završavala u Švajcarskoj, pune se novinski stupci u Srbiji već više od dve decenije. Najintrigantnije su storije o pljačkama državne imovine, koruptivnim poslovima, posebno one o ''privatizaciji'' fondova tajnih službi za operativne namene, obračunima zbog nepoštovanja dogovora oko ''tala'', kupovinama švajcarskog državljanstva i školovanju dece na preskupim univerzitetima itd.

Posebno je bila interesantna saga o ''Duvanskoj mafiji'' kojom su bile obuhvaćene važne ličnosti iz političkog života Srbije i Crne Gore.

Međutim, to je već davna prošlost. Poslednjih petnaestak godina novac je cirkulisao na relaciji Balkan – Švajcarska i obrnuto, uglavnom iz drugih izvora i poslova.

Prema novodima finansijske forenzičarke Miroslave Milenović (vidi link ispod), jedna od ključnih metoda je ''klasično ispumpavanje para iz privrednog društva''. To je bilo učinjeno i u slučaju Fabrike akomulatora Sombor (FAS) koji je kupio Batagon.

FAS je između 2008. i 2012. godine imao odlične poslovne rezultate i oko 800 zaposlenih sa redovnim primanjima. Posle toga bio je bukvalno ''očerupan'' u igri nekoliko kompanija predvođenih Bogićevićevim  ''Farmakom MB'' koji je bio i vlasnik FAS-a. Ispumpavanjem novca i zaduživanjem, napravljen je dug oko 50 miliona evra. Batagon je kupio FAS iz stečaja za 7,35, pri čemu je imao pomoć firme Mifi ag, registrovane 2016 u Cugu, u blizini Batagona, a čiji vlasnik je Velimir Jovanović iz Šapca, inače vlasnik M.i.Finance Šabac i Šabačke Mlekare.  Praktično, M.I. Finance Šabac je kupio Bogićevićevu šabačku Mlekaru iz stečaja, Batagon iz Cuga je kupio Bogićevićev FAS iz stečaja, a Jovanovićeva firma Mifi ag iz Cuga je kupovinom potraživanja od IFC, omogućila donošenje odluke da Batagon kupi FAS.

Sve ovo je opisano u analizi istraživačkog novinara Darka Špera (VOICE), u navedenom linku:

https://voice.org.rs/bogicevicevi-ljudi-opet-na-vodecim-funkcijama-u-fabrici-akumulatora/
 
Možda sve ovo deluje komplikovano, ali je u suštini jednostavno. Farmakom MB je privatizovao niz preduzeća uz neprestano zaduživanje i ispumpavanje novca iz njih. Na kraju je Farmakom MB i čitav niz tih preduzeća završio u stečaju, a ukupan dug samo prema bankama i državi je preko 400 miliona evra.

https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2014&mm=11&dd=24&nav_id=927990

Ako se dodaju i druga potraživanja, kao i plate zaposlenih, cifra je preko 500 miliona evra. Pitanje je kako je došlo do te situacije i gde su isparile pare?  

Odgovor je jednostavan. Na primer, kupite firmu u privatizaciji sa otplatom na pet godina. Onda je za prvih par godina zadužite, prodate i ispumpate na razne načine sve što možete iz nje, uz pomoć drugih firmi i lica, i to transferišete sebi u offshore zone ili u neki Cug. Kada firma koju ste kupili, potpuno uništena ode u stečaj, onda možete ponovo da je kupite iz nekog Cuga, za deseti deo onoga što ste izneli i prisvojili.  Što bi narodski rekli: - Imate i jare i pare.

Pošto iz razumljivih razloga nije baš pametno da se vi opet pojavljujete, onda angažujete nekog ko se nije pojavljivao u prethodnoj pljački i napravite mu legendu ''uspešnog biznismena iz inostranstva'', gde se nalazi i taj Cug. Time se zatvara krug i anuliraju se sve prethodne kriminalne radnje, a fokus radnika i javnosti se prebacuje na ''uspešnog biznismena iz inostranstva'', kao spasitelja. I pravi se novi krug!

Da li je neko osuđen i robija zbog toga? Ne! Kultura nekažnjivosti podržava i promoviše ovu vrstu ponašanja u privredi i državnom saučesništvu.

Slična šema bila je primenjena i u slučaju Alumine kada su je kupili Litvanci. Na konceptu ''Grabež-Rubež'' i uz pomoć pojedinih funkcionera RS. Litvanci su ''isisali'' sve što su uspeli, ostavljajući Aluminu još i sa fantomskim zaduženjima.

To je priznao i tadašnji  ministar finansija u Vladi RS Zoran Tegeltija koristeći izraz ''Litvanski banditi'':

https://www.klix.ba/biznis/privreda/litvanci-zele-svojih-154-miliona-km-alumina-ih-ne-zanima/131212108

https://www.slobodna-bosna.ba/vijest/62951/kako_su_milijardu_opljachkali_dodikovi_i_litvanski_banditi_grabezi_klanovi_skaljari.html
 
Pored litvanskih bandita, bilo je i domaćih, ali niko nije odgovarao. Nekoliko krivčnih prijava bilo je u funkciji ''umivanja režima'', ali ne i borbe protiv kriminala.

Srećom, posle raskida privatizacije, Alumina je uspela da stane na noge i za nekoliko godina sa 150 miliona evra godišnjeg obrta, popela se na preko 400 miliona. Uz to je prošle godine bila okončana i pravna bitka oko spornih potraživanja Birača i statusa Alumine.

Time su se stekli uslovi za novi krug finansijskih mahinacija. Iz dobro obaveštenih izvora, on je zasnovan na jednostavnoj šemi:

Batagon je kupio hotel Bistricu na Jahorini da se legitimše kao ''ozbiljan investitor'', i dao je ponudu Vladi Republike Srpske o unošenju 300 miliona evra u finansijsko-privredni ambijent Republike Srpske.

https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=319984 

Stigla je i ponuda za preuzimanje Pavlović banke u roku od godinu dana.

https://www.capital.ba/batagonu-godina-za-preuzimanje-pavlovic-banke/

Zašto preuzimanje banke u roku od godinu dana, a ne uobičajenih tri meseca, kao što je navedeno u vesti Capital.ba. Zato što prvo treba preuzeti Aluminu. Onda sledi ono što je navedeno u jednom od komentara na vest na sajtu RTV BN. 

https://www.rtvbn.com/3939753/regionalna-pljacka-republike-srpske 

Radnik 07.02.2019 12:29: ''Po kojoj logici prodaju za 43 mil. a Alumina mjesečno ima promet od 50 mil.? Ovo ima samo kod nas u kriminalnoj državi''.

Da li to radnici znaju ono što Vlada Republike Srpske ne zna?

Znaju, a to sigurno zna i Vlada RS. Evo šta sledi:

Po postavljanju svog rukovodstva Alumine na osnovu preuzimanja potraživanja od Vlade Republike Srpske, Batagon će biti u situaciji da preko već pomenutog ''klasičnog ispumpavanja para iz privrednog društva'', vrati uložena, verovatno za tu priliku pozajmljena finansijska sredstva, i da preuzme Pavlović banku i ko zna šta još.

Ako im to Vlada Republike Spske odobri u više rata, onda bi Batagon platio samo prvu ratu, dok bi praktično Alumina sama sebe otkupila svojim sredstvima, postajući istovremeno vlasništvo Batagona. E sad, pitanje je ko daje inicijalne pare. Pa onaj ko je siguran da može da kontroliše tok cele operacije.  

Navodni vlasnik Batagona Dalibor Matić već je počeo da razgovara sa dobavljačima i poslovnim partnerima Alumine, ukazujući im na nove buduće okolnosti poslovanja, gde će morati da se ''drukčije ponašaju''. U prevodu, da kroz svoj poslovni odnos sa Aluminom budu prinuđeni da servisiraju troškove poslovne operacije Batagona, za preuzimanje Alumine i ko zna čega još. 

O tome svedoči i ''Otvoreno pismo'' Rajka Dukića, predsednika kompanije Boksit, najvišim državnim funkcionerima Republike Srpske, u kome upozorava na katastrofalne posledice preuzimanja potraživanja od strane Batagona. On navodi najavljeno otuštanje 700 radnika Alumine i kolaps kompanije Boksit Milići, zbog pretnje uvozom boksita iz Gvineje, navodno brodovima Batagona.

https://novitetinovosti.blogspot.com/2018/12/predsjednik-kompanije-boksit-rajko_97.html
 
To bi bilo dvostruko skuplje od boksita iz Milića, ali to je i način da se razduži deo uloženih finansijskih sredstava i da se obezbede nova za najavljena preuzimanja i privatizacije u Republici Srpskoj.

Ovde treba pomenuti da Batagon ipak nema prekookeanske brodove, ali da ih jedan poznati trgovac bananama u bekstvu ima.

Konačno gde je tu Vlada Republike Srpske koja treba da štiti interese radnika, njihovih porodica, zvorničke regije i Republike Srpske u celini. Gde su tu nadležne službe koje treba da provere o kakvim se ličnostima radi i provere takođe poreklo kapitala kojim se priprema preuzimanje Alumine. Ovde se ne radi o privatnoj transakciji, već o javnom dobru čija vrednost počiva na znoju i krvi stotina bivših i sadašnjih radnika preduzeća od koga direktno zavisi egzistencija preko 10.000 stanovnika Republike Srpske.

Ako je već kroz ovu transakciju nekome kao nagrada obećana Pavlović banka, onda je bolje da Vlada Republike Srpske preuzme banku i pokloni mu, a da Aluminu ostavi da radi i razvija se. U svakom slučaju bila bi manja šteta za Republiku Srpsku.

Ovako, preti scenario da stotine otpuštenih, dobrih i poštenih radnika Alumine krenu iz Zvorničke regije u EU, pa i u tu Švajcarsku, a da u Zvornik stignu finansijski mešetari iz Švajcarske.

Da li je ta razmena u interesu Republike Srpske? Narod zna odgovor na ovo pitanje, ali na njega moraju da odgovore i ljudi koji imaju mandat da vode Republiku Srpsku: javno, jasno i argumentovano.

Nemojte posle da iz usta ministara u Vladi Republike Srpske ponovo slušamo kako su za sve krivi neki ''Švajcarski banditi'' i kako nisu znali gde to vodi. To bi već bilo previše!

Da parafraziramo jednom poznatom situacijom. Kada je prvi svetski prvak u šahu, Štajnic, izgubio Laskera, navodno je rekao: ''Ljudski um je ograničen, ali glupost nije''.

U ovom slučaju, ne radi se gluposti. Pre bi se moglo reći: ''Ljudski um je ograničen, ali gramzivost nije''. Ali ne kod svih, samo kod ponekih. Nažalost, upravo onih koji su u situaciji da odlučuju! Do sada su bili nedodirljivi.

Ipak, interesovanje međunarodnih istražnih organa za balkansko-švajcarske operacije uliva optimizam. Možda će upravo oni doprineti da će novi premijer Republike Srpske Radovan Višković imati gde da se vrati po završetku mandata. Ovako, oni koji su ga postavili, dali su mu testeru da odseče granu na kojoj sedi.

(BN)