Швајцарска мирна лука и Алумина

Такозвани ''одбегли банкар'' Мила Ђукановића, Душко Кнежевић обелоданио је јавности, али и документовао америчким и британским истражним органима, како је финансијска хоботница црногорског режима пружила краке до Швајцарске, третирајући је као сигурну луку за новац стечен криминалним радњама.

хттпс://www.вијести.ме/вијести/економија/кнезевиц-паре-су-дукановицеве-браца-бан-су-цувари-плазе-и-трајекта

хттпс://www.ало.рс/вести/регион/одбегли-банкар-открио-где-мило-крије-паре-од-сверца/210250/вест
 
О српским тајкунима, бизнисменима, политичарима, али и тајним службама чија су финансијска средства годинама завршавала у Швајцарској, пуне се новински ступци у Србији већ више од две деценије. Најинтригантније су сторије о пљачкама државне имовине, коруптивним пословима, посебно оне о ''приватизацији'' фондова тајних служби за оперативне намене, обрачунима због непоштовања договора око ''тала'', куповинама швајцарског држављанства и школовању деце на прескупим универзитетима итд.

Посебно је била интересантна сага о ''Дуванској мафији'' којом су биле обухваћене важне личности из политичког живота Србије и Црне Горе.

Међутим, то је већ давна прошлост. Последњих петнаестак година новац је циркулисао на релацији Балкан – Швајцарска и обрнуто, углавном из других извора и послова.

Према новодима финансијске форензичарке Мирославе Миленовић (види линк испод), једна од кључних метода је ''класично испумпавање пара из привредног друштва''. То је било учињено и у случају Фабрике акомулатора Сомбор (ФАС) који је купио Батагон.

ФАС је између 2008. и 2012. године имао одличне пословне резултате и око 800 запослених са редовним примањима. После тога био је буквално ''очерупан'' у игри неколико компанија предвођених Богићевићевим  ''Фармаком МБ'' који је био и власник ФАС-а. Испумпавањем новца и задуживањем, направљен је дуг око 50 милиона евра. Батагон је купио ФАС из стечаја за 7,35, при чему је имао помоћ фирме Мифи аг, регистроване 2016 у Цугу, у близини Батагона, а чији власник је Велимир Јовановић из Шапца, иначе власник М.и.Финанце Шабац и Шабачке Млекаре.  Практично, М.И. Финанце Шабац је купио Богићевићеву шабачку Млекару из стечаја, Батагон из Цуга је купио Богићевићев ФАС из стечаја, а Јовановићева фирма Мифи аг из Цуга је куповином потраживања од ИФЦ, омогућила доношење одлуке да Батагон купи ФАС.

Све ово је описано у анализи истраживачког новинара Дарка Шпера (ВОИЦЕ), у наведеном линку:

хттпс://воице.орг.рс/богицевицеви-људи-опет-на-водецим-функцијама-у-фабрици-акумулатора/
 
Можда све ово делује компликовано, али је у суштини једноставно. Фармаком МБ је приватизовао низ предузећа уз непрестано задуживање и испумпавање новца из њих. На крају је Фармаком МБ и читав низ тих предузећа завршио у стечају, а укупан дуг само према банкама и држави је преко 400 милиона евра.

<а хреф="хттпс://www.б92.нет/биз/вести/србија.пхп?yyyy=2014&мм=11&дд=24&нав_ид=927990">хттпс://www.б92.нет/биз/вести/србија.пхп?yyyy=2014&мм=11&дд=24&нав_ид=927990

Ако се додају и друга потраживања, као и плате запослених, цифра је преко 500 милиона евра. Питање је како је дошло до те ситуације и где су испариле паре?  

Одговор је једноставан. На пример, купите фирму у приватизацији са отплатом на пет година. Онда је за првих пар година задужите, продате и испумпате на разне начине све што можете из ње, уз помоћ других фирми и лица, и то трансферишете себи у оффсхоре зоне или у неки Цуг. Када фирма коју сте купили, потпуно уништена оде у стечај, онда можете поново да је купите из неког Цуга, за десети део онога што сте изнели и присвојили.  Што би народски рекли: - Имате и јаре и паре.

Пошто из разумљивих разлога није баш паметно да се ви опет појављујете, онда ангажујете неког ко се није појављивао у претходној пљачки и направите му легенду ''успешног бизнисмена из иностранства'', где се налази и тај Цуг. Тиме се затвара круг и анулирају се све претходне криминалне радње, а фокус радника и јавности се пребацује на ''успешног бизнисмена из иностранства'', као спаситеља. И прави се нови круг!

Да ли је неко осуђен и робија због тога? Не! Култура некажњивости подржава и промовише ову врсту понашања у привреди и државном саучесништву.

Слична шема била је примењена и у случају Алумине када су је купили Литванци. На концепту ''Грабеж-Рубеж'' и уз помоћ појединих функционера РС. Литванци су ''исисали'' све што су успели, остављајући Алумину још и са фантомским задужењима.

То је признао и тадашњи  министар финансија у Влади РС Зоран Тегелтија користећи израз ''Литвански бандити'':

<а хреф="хттпс://www.клиx.ба/бизнис/привреда/литванци-зеле-својих-154-милиона-км-алумина-их-не-занима/131212108">хттпс://www.клиx.ба/бизнис/привреда/литванци-зеле-својих-154-милиона-км-алумина-их-не-занима/131212108

<а хреф="хттпс://www.слободна-босна.ба/вијест/62951/како_су_милијарду_опљацхкали_додикови_и_литвански_бандити_грабези_кланови_скаљари.хтмл">хттпс://www.слободна-босна.ба/вијест/62951/како_су_милијарду_опљацхкали_додикови_и_литвански_бандити_грабези_кланови_скаљари.хтмл
 
Поред литванских бандита, било је и домаћих, али нико није одговарао. Неколико кривчних пријава било је у функцији ''умивања режима'', али не и борбе против криминала.

Срећом, после раскида приватизације, Алумина је успела да стане на ноге и за неколико година са 150 милиона евра годишњег обрта, попела се на преко 400 милиона. Уз то је прошле године била окончана и правна битка око спорних потраживања Бирача и статуса Алумине.

Тиме су се стекли услови за нови круг финансијских махинација. Из добро обавештених извора, он је заснован на једноставној шеми:

Батагон је купио хотел Бистрицу на Јахорини да се легитимше као ''озбиљан инвеститор'', и дао је понуду Влади Републике Српске о уношењу 300 милиона евра у финансијско-привредни амбијент Републике Српске.

<а хреф="хттпс://лат.ртрс.тв/вијести/вијест.пхп?ид=319984">хттпс://лат.ртрс.тв/вијести/вијест.пхп?ид=319984 

Стигла је и понуда за преузимање Павловић банке у року од годину дана.

<а хреф="хттпс://www.цапитал.ба/батагону-година-за-преузимање-павловиц-банке/">хттпс://www.цапитал.ба/батагону-година-за-преузимање-павловиц-банке/

Зашто преузимање банке у року од годину дана, а не уобичајених три месеца, као што је наведено у вести Цапитал.ба. Зато што прво треба преузети Алумину. Онда следи оно што је наведено у једном од коментара на вест на сајту РТВ БН. 

<а хреф="хттпс://www.ртвбн.цом/3939753/регионална-пљацка-републике-српске">хттпс://www.ртвбн.цом/3939753/регионална-пљацка-републике-српске 

Радник 07.02.2019 12:29: ''По којој логици продају за 43 мил. а Алумина мјесечно има промет од 50 мил.? Ово има само код нас у криминалној држави''.

Да ли то радници знају оно што Влада Републике Српске не зна?

Знају, а то сигурно зна и Влада РС. Ево шта следи:

По постављању свог руководства Алумине на основу преузимања потраживања од Владе Републике Српске, Батагон ће бити у ситуацији да преко већ поменутог ''класичног испумпавања пара из привредног друштва'', врати уложена, вероватно за ту прилику позајмљена финансијска средства, и да преузме Павловић банку и ко зна шта још.

Ако им то Влада Републике Спске одобри у више рата, онда би Батагон платио само прву рату, док би практично Алумина сама себе откупила својим средствима, постајући истовремено власништво Батагона. Е сад, питање је ко даје иницијалне паре. Па онај ко је сигуран да може да контролише ток целе операције.  

Наводни власник Батагона Далибор Матић већ је почео да разговара са добављачима и пословним партнерима Алумине, указујући им на нове будуће околности пословања, где ће морати да се ''друкчије понашају''. У преводу, да кроз свој пословни однос са Алумином буду принуђени да сервисирају трошкове пословне операције Батагона, за преузимање Алумине и ко зна чега још. 

О томе сведочи и ''Отворено писмо'' Рајка Дукића, председника компаније Боксит, највишим државним функционерима Републике Српске, у коме упозорава на катастрофалне последице преузимања потраживања од стране Батагона. Он наводи најављено отуштање 700 радника Алумине и колапс компаније Боксит Милићи, због претње увозом боксита из Гвинеје, наводно бродовима Батагона.

<а хреф="хттпс://новитетиновости.блогспот.цом/2018/12/предсједник-компаније-боксит-рајко_97.хтмл">хттпс://новитетиновости.блогспот.цом/2018/12/предсједник-компаније-боксит-рајко_97.хтмл
 
То би било двоструко скупље од боксита из Милића, али то је и начин да се раздужи део уложених финансијских средстава и да се обезбеде нова за најављена преузимања и приватизације у Републици Српској.

Овде треба поменути да Батагон ипак нема прекоокеанске бродове, али да их један познати трговац бананама у бекству има.

Коначно где је ту Влада Републике Српске која треба да штити интересе радника, њихових породица, зворничке регије и Републике Српске у целини. Где су ту надлежне службе које треба да провере о каквим се личностима ради и провере такође порекло капитала којим се припрема преузимање Алумине. Овде се не ради о приватној трансакцији, већ о јавном добру чија вредност почива на зноју и крви стотина бивших и садашњих радника предузећа од кога директно зависи егзистенција преко 10.000 становника Републике Српске.

Ако је већ кроз ову трансакцију некоме као награда обећана Павловић банка, онда је боље да Влада Републике Српске преузме банку и поклони му, а да Алумину остави да ради и развија се. У сваком случају била би мања штета за Републику Српску.

Овако, прети сценарио да стотине отпуштених, добрих и поштених радника Алумине крену из Зворничке регије у ЕУ, па и у ту Швајцарску, а да у Зворник стигну финансијски мешетари из Швајцарске.

Да ли је та размена у интересу Републике Српске? Народ зна одговор на ово питање, али на њега морају да одговоре и људи који имају мандат да воде Републику Српску: јавно, јасно и аргументовано.

Немојте после да из уста министара у Влади Републике Српске поново слушамо како су за све криви неки ''Швајцарски бандити'' и како нису знали где то води. То би већ било превише!

Да парафразирамо једном познатом ситуацијом. Када је први светски првак у шаху, Штајниц, изгубио Ласкера, наводно је рекао: ''Људски ум је ограничен, али глупост није''.

У овом случају, не ради се глупости. Пре би се могло рећи: ''Људски ум је ограничен, али грамзивост није''. Али не код свих, само код понеких. Нажалост, управо оних који су у ситуацији да одлучују! До сада су били недодирљиви.

Ипак, интересовање међународних истражних органа за балканско-швајцарске операције улива оптимизам. Можда ће управо они допринети да ће нови премијер Републике Српске Радован Вишковић имати где да се врати по завршетку мандата. Овако, они који су га поставили, дали су му тестеру да одсече грану на којој седи.

(БН)