Šta je pravilno srBski ili srPski?
Na društvenim mrežama često se vodi polemika oko toga da li se kaže srpski ili srbski, da li smo Srbi ili Srpi, da li nam je državljanstvo srpsko ili srbsko.
Republika Srpska
"Čuvari srbstva" pozivaju se na dela vladike Nikolaja Velimirovića, posebno na njegov spis "Srbski narod kao Teodul", podsećaju na vreme kada su izlazile Davidovićeve "Novine serbske" i na nazive koji su prethodili imenu SANU - "Družtvo srbske slovesnosti" i "Srbsko učeno družtvo". Navode i prepisku između vladike Lukijana Mušickog i Vuka Karadžića, gde Vuk piše: " ... u Rječniku će srbskom biti opisani gotovo svi običaji srbski", a Mušicki odgovara: " ... srbski, Srbkinja mora ostati ... "
Odgvor na pitanje leži u reformi i razvoju našeg jezika, a pogledajte kako je došlo do toga.
U 19. veku, radom Vuka Stefanovića Karadžića (1787-1864), dolazi do reforme, tada ustaljenog, slavenoserpskog jezika, koji je bio u upotrebi krajem 18. i početkom 19. veka. Čuveni srpski pesnik, koji je stvarao tokom 18.veka, Zaharije Orfelin (1726-1785), svoj jezik, kao i mnogi drugi viđeniji Srbi tog vremena, svoj jezik nazivaju slavenoserbskim. U 19. veku, se jezik nazivao serbskim ili srbskim, dok nakon jezičke reforme Vuka Stefanovića Karadžića, jezik dobija svoj današnji oblik-srpski.
Uprkos protivljenju brojnih učenih Srba tog vremena, a posebno tadašnjeg srpskog vladike Lukijana Mušickog (1777-1837), koji se zalagao za ustaljeni termin srbski, Vuk Karadžić 1818. godine objavljuje svoje kapitalno delo "Srpski rječnik" (koje biva dopunjeno 1852. godine), a u kome je predstavio reformisanu verziju jezika gde se, između ostalog, i sam termin srbski promenio u srpski.
Godine 1847. Vuk Karadžić objavljuje i svoj prevod "Novoga zavjeta" koji je baziran na reformisanom srpskom jeziku, čime je postavljen temelj savremenog standardnog srpskog jezika. Ta 1847. godina se ujedno smatra i pobedom Vukovih načela u vezi reforme srpskog jezika.
Poslednje zabrane koje su se odnosile na Vukovu reformisanu verziju srpskog jezika su ukinute 1868. godine, od kada u srpskom jeziku važi u osnovi fonološki, a ne etimološki pravopis. Prema starom-etimološkom, pravilno je bilo srbski, Srbkinja, srbstvo, a prema novom-fonološkom, pravilno je srpski, Srpkinja, srpstvo.
U etimološkom ili korenskom pravopisu, čuva se koren reči prilikom izvođenja srodnih oblika, a pisanje i izgovor nisu isti. S druge strane, u fonološkom pravopisu, reč se piše onako kako se izgovara, ali zato podleže odgovarajućim glasovnim promenama, kao što su jednačenje suglasnika po zvučnosti. U ovom slučaju se zvučno "B" jednači sa bezvučnim "S" i prelazi u svoj bezvučni par "P", što daje jedino pravilan oblik-srpski.
Tako je nekadašnji termin serbski, evoluirao u srbski, koji je nakon Vukove reforme, postao srpski!
(Srbija danas)
Odgvor na pitanje leži u reformi i razvoju našeg jezika, a pogledajte kako je došlo do toga.
U 19. veku, radom Vuka Stefanovića Karadžića (1787-1864), dolazi do reforme, tada ustaljenog, slavenoserpskog jezika, koji je bio u upotrebi krajem 18. i početkom 19. veka. Čuveni srpski pesnik, koji je stvarao tokom 18.veka, Zaharije Orfelin (1726-1785), svoj jezik, kao i mnogi drugi viđeniji Srbi tog vremena, svoj jezik nazivaju slavenoserbskim. U 19. veku, se jezik nazivao serbskim ili srbskim, dok nakon jezičke reforme Vuka Stefanovića Karadžića, jezik dobija svoj današnji oblik-srpski.
Uprkos protivljenju brojnih učenih Srba tog vremena, a posebno tadašnjeg srpskog vladike Lukijana Mušickog (1777-1837), koji se zalagao za ustaljeni termin srbski, Vuk Karadžić 1818. godine objavljuje svoje kapitalno delo "Srpski rječnik" (koje biva dopunjeno 1852. godine), a u kome je predstavio reformisanu verziju jezika gde se, između ostalog, i sam termin srbski promenio u srpski.
Godine 1847. Vuk Karadžić objavljuje i svoj prevod "Novoga zavjeta" koji je baziran na reformisanom srpskom jeziku, čime je postavljen temelj savremenog standardnog srpskog jezika. Ta 1847. godina se ujedno smatra i pobedom Vukovih načela u vezi reforme srpskog jezika.
Poslednje zabrane koje su se odnosile na Vukovu reformisanu verziju srpskog jezika su ukinute 1868. godine, od kada u srpskom jeziku važi u osnovi fonološki, a ne etimološki pravopis. Prema starom-etimološkom, pravilno je bilo srbski, Srbkinja, srbstvo, a prema novom-fonološkom, pravilno je srpski, Srpkinja, srpstvo.
U etimološkom ili korenskom pravopisu, čuva se koren reči prilikom izvođenja srodnih oblika, a pisanje i izgovor nisu isti. S druge strane, u fonološkom pravopisu, reč se piše onako kako se izgovara, ali zato podleže odgovarajućim glasovnim promenama, kao što su jednačenje suglasnika po zvučnosti. U ovom slučaju se zvučno "B" jednači sa bezvučnim "S" i prelazi u svoj bezvučni par "P", što daje jedino pravilan oblik-srpski.
Tako je nekadašnji termin serbski, evoluirao u srbski, koji je nakon Vukove reforme, postao srpski!
(Srbija danas)
Povezane vijesti
Francuzi pokušali da sruše tender za auto-put Rača-Bijeljina
Republika Srpska
0
Festival srpskih pjesama i igara u Istočnoj Ilidži
0
Kada stranački šef preuzme ulogu: Dodik zarobio institucije Republike Srpske
11
Razbijena kriminalna grupa: Droga sa Pala preko Sarajeva išla ka Zenici
2
Srđan Lakić: Laž je da napuštam Pokret Sigurna Srpska
3
Podrška Srpskoj ne znači poslušnost Miloradu Dodiku
12
Komentari (19)
Romo
Srbi je pravilno,Srbi me paksu
jezikoslovac
pravilno je "hercegovački", to nije bila nikakva reforma jezika, Vuk karadžić je "izmislio" (ukrao) potpuno novi jezik, to je neviđeno u svijetu, zašto je Vuk Karadžić "reformirao" jezik??? Niko nema pojma kako se do tada govorilo, a govorilo se potpuno drugačije.
cast Vuku
Pravilno je NJEMACKI
Дрекавац
Прво, видим да су претходним коментаторима пуна уста језичких правила, а ни један не пише ћирилицу! Ако се држите Вукове реформе, онда се држите и писма које је он писао! Друго, нађите ми било који народ у свијету који наш језик пишу по том некаквом једначењу по звучности?! Нема, нећете наћи! Треће, ако баш хоћете да се држизе правила, онда га се држите и у случајевима који се такође помињу у првих неколико разреда основне школе. Примјера ради, сигурно никада нећете написати ХаПсбуршка монархија, него ХаБсбуршка, као што никада нећете написати штаПски официр, него штаБски. Ако у штабовима нису штапови, онда ни Срби нису српови! Има још много примјера, али за сада толико за вас латине, пошто тако дефинишем све оне који пишу латинским писмом, глумећи Србенде, пардон, СрПенде!
jednostavan odgovor
Vase drzavljanstvo je kako vam pise u pasosu ili u licnoj karti, a to vam je bosansko i hercegovacko. Drzavljanstvo Srba koji zive u Srbiji sa srbijanskim pasosom je srbijansko/srpsko! Vrlo jednostavno!
Naučite se
Pa dajte.. Srpski se kaže, piše, čita. I ono što završava na SKI, ŠKI i ČKI se piše malim slovom.
UCENIK . OS
NAMA SE U DzACKOJ KNjIZICI PISALO SRPSKOHRVASKI JEZIK KO RAZUMIJE RAZUMICE.
Olja
Da li uopste znate zasto postoje glasovne promjene? Tamo gdje se ne mijenja znacenje rijeci, kao u rijeci "srpski", glasovna promjena cini da rijec bude lakse izgovorena. Uostalom, u udzbenicima za osnovnu skolu, sve je to lijepo objasnjeno. Okanite se zablude da bismo bili veci Srbi, ako bismo, umjesto srpskim, govorili srbskim jezikom.
Svrni navrni
Ali opak ovo 'srbski' srpskije zvuči, što jes jes. A ovo 'serbski' je još patriotskije, zvuči za par stepenica srpskije. Bolje reći serbskije. Vrh vrhova što se srpstva tiče.
Ajme mati
Ne mijenjajte gramatiku ovo se uči u osnovnoj školi, eto koliko je narod pismen, isto kao sumnjam ili sumljam, precednik i druge gluposti, ko o ovome raspravlja nepismen je idiot
Darwill
Jednačenje suglasnika po zvučnosti. Sad' ne znam koji je to razred osnovne škole. Negdje treći ili četvrti.
Ostavite komentar
Komentari se objavljuju nakon odobrenja moderatora.