Gdje ide novac za puteve u BiH?

Loša putna infrastrukura godinama je trn u oku građanima BiH. Iako se zvaničnici utrkuju u otvaranju autoputeva i puteva i najavljuju nove projekte, stvarna slika je potpuno drugačija. Prema računici, BiH na 100 kvadratnih kilometara ima svega 210 kilometara autoputa.

U prilog hvalisanju ne ide ni činjenica da građani BiH za potrebe izgradnje i obnove autoputeva svakodnevno na osnovu onoga što kupuju, državi daju stotine hiljada maraka. A spisak nije mali.

Tako npr. za naftu i naftne derivate, građani prosječno državi izdvajaju od 15 do 45 feninga po litru.

Akciza na kupovinu pakovanja od 20 kutija cigareta iznosi 2,60 KM. Od prošle godine cigarete su skuplje za 6,92 odsto. Litar alkohola ili alkoholnih derivata građane prosječno košta oko 15 konvertibilnih maraka.



Ništa lošije, građani nisu prošli ni kada su u pitanju pivo i vino, gdje država uzima 25 feninga po litru. Za bezalkoholna pića država na svoj račun uzima 10 feninga po litru, dok će kupovina kafe građane akcizno koštati između 1,50 i 3,50 marke.

Uzimanju od građana tu nije kraj. Na svaku kupljenu litru goriva, građani plaćaju 15 feninga za održavanje puteva i 25 feninga za izgradnju autoputeva. Putarina za održavanje puteva se naplaćuje od 2006. i po tom osnovu Uprava za indirektno oporezivanje BiH (UIO) do februara ove godine je prikupila 2 milijarde i 524 miliona maraka.

"S druge strane, postoji posebna putarina za izgradnju autoputeva, koja se naplaćuje od 2009. godine. U početku je ta putarina iznosila 0,15 feninga po litru derivata, ali od februara prošle godine ona iznosi 0,25 feninga po litru. Po tom osnovu UIO je naplatila 1 milijardu 520 miliona KM. Ova putarina se prikuplja na poseban podračun jedinstvenog računa i dijeli na način da FBiH pripada 59%, RS 39% i Brčko Distriktu 2%", objašnjava portparol Uprave za indirektno oporezivanje BiH Ratko Kovačević. 



Građanima se za izgradnju puteva, naplaćuje i porez prilikom registracije vozila. Kada se saberu prikupljena sredstva po raznim osnovama, za potrebe izgradnje autoputeva do sada je prikupljeno više od osam milijardi maraka, kažu ekonomisti. Tvrde da je u ovom slučaju jedino siguran račun koji su spomenuli u UIO. Ostatak sredstava ne.

"Sve ovo ostalo završava u budžetima entiteta i služi za finansiranje opštih potreba koje vlade imaju, a najmanje za putnu infrastrukturu. Jer da je bilo zaista transparentno trošenje prikupljenih sredstava, mi bi do sada imali više autoputeva nego Srbija i Hrvatska zajedno", kaže ekonomista Zoran Pavlović. 

Međutim, i pored svih do sada prikupljenih sredstava, većina autoputeva u BiH izgrađena je kreditnim sredstvima koja će se godinama vraćati, poručuju ekonomisti.

Na kraju 2017. godine, prema podacima nezavisne revizije, objavljenim na zvaničnim sajtovima javnih preduzeća, Autoceste Federacije BiH i Autoputevi RS, ukupni kratkoročni i dugoročni kreditni dug ovih preduzeća bio je milijardu i 650 miliona maraka. Od toga Autoceste FBiH kreditno su zadužene 919 miliona, a Autoputevi RS 728 miliona maraka.



BN TV