Гдје иде новац за путеве у БиХ?

Лоша путна инфраструкура годинама је трн у оку грађанима БиХ. Иако се званичници утркују у отварању аутопутева и путева и најављују нове пројекте, стварна слика је потпуно другачија. Према рачуници, БиХ на 100 квадратних километара има свега 210 километара аутопута.

У прилог хвалисању не иде ни чињеница да грађани БиХ за потребе изградње и обнове аутопутева свакодневно на основу онога што купују, држави дају стотине хиљада марака. А списак није мали.

Тако нпр. за нафту и нафтне деривате, грађани просјечно држави издвајају од 15 до 45 фенинга по литру.

Акциза на куповину паковања од 20 кутија цигарета износи 2,60 КМ. Од прошле године цигарете су скупље за 6,92 одсто. Литар алкохола или алкохолних деривата грађане просјечно кошта око 15 конвертибилних марака.



Ништа лошије, грађани нису прошли ни када су у питању пиво и вино, гдје држава узима 25 фенинга по литру. За безалкохолна пића држава на свој рачун узима 10 фенинга по литру, док ће куповина кафе грађане акцизно коштати између 1,50 и 3,50 марке.

Узимању од грађана ту није крај. На сваку купљену литру горива, грађани плаћају 15 фенинга за одржавање путева и 25 фенинга за изградњу аутопутева. Путарина за одржавање путева се наплаћује од 2006. и по том основу Управа за индиректно опорезивање БиХ (УИО) до фебруара ове године је прикупила 2 милијарде и 524 милиона марака.

"С друге стране, постоји посебна путарина за изградњу аутопутева, која се наплаћује од 2009. године. У почетку је та путарина износила 0,15 фенинга по литру деривата, али од фебруара прошле године она износи 0,25 фенинга по литру. По том основу УИО је наплатила 1 милијарду 520 милиона КМ. Ова путарина се прикупља на посебан подрачун јединственог рачуна и дијели на начин да ФБиХ припада 59%, РС 39% и Брчко Дистрикту 2%", објашњава портпарол Управе за индиректно опорезивање БиХ Ратко Ковачевић. 



Грађанима се за изградњу путева, наплаћује и порез приликом регистрације возила. Када се саберу прикупљена средства по разним основама, за потребе изградње аутопутева до сада је прикупљено више од осам милијарди марака, кажу економисти. Тврде да је у овом случају једино сигуран рачун који су споменули у УИО. Остатак средстава не.

"Све ово остало завршава у буџетима ентитета и служи за финансирање општих потреба које владе имају, а најмање за путну инфраструктуру. Јер да је било заиста транспарентно трошење прикупљених средстава, ми би до сада имали више аутопутева него Србија и Хрватска заједно", каже економиста Зоран Павловић. 

Међутим, и поред свих до сада прикупљених средстава, већина аутопутева у БиХ изграђена је кредитним средствима која ће се годинама враћати, поручују економисти.

На крају 2017. године, према подацима независне ревизије, објављеним на званичним сајтовима јавних предузећа, Аутоцесте Федерације БиХ и Аутопутеви РС, укупни краткорочни и дугорочни кредитни дуг ових предузећа био је милијарду и 650 милиона марака. Од тога Аутоцесте ФБиХ кредитно су задужене 919 милиона, а Аутопутеви РС 728 милиона марака.



БН ТВ