Nema je na sceni: Ljubav za unuka

"Postao je potpuno drugo dete. Kivna sam na ceo svet zato što znam da je moja kćerka rodila zdravo i pravo dete", rekla je pevačica za "Gloriju".

Poznata pjevačica se više ne pojavljuje na sceni jer se potpuno posvetila podizanju unuka.

"Najviše vremena sam sa Lukom, i što se tiče neke rutine koja se odnosi na njega, ti dani se ne menjaju mnogo, ali je svaki različit jer zavisi od njegovog raspoloženja. Ako je snužden, onda idemo u park. To je prostor u kome se on oporavlja.

Uglavnom se ne igra s drugom decom, pa ga vodim da se vere po drveću. Dosta je spretan i voli adrenalin. Ne smetaju mu ostala deca jer igra svoju igru. Njegov fokus je kratkotrajan, ali uspeo je da odgleda `Tangled` u cugu.

Samo zbog njega sam pre nekoliko godina sinhronizovala "Vajanu". To je odgledao sa 3D naočarima u bioskopu. Nije se pomerio, jeo je kokice i gledao. Želela sam da čuje moj glas jer ga on smiruje. Kad god mu se obraćam, ja to radim smireno, kad poludim, on počne da plače", ispričala je ona u intervjuu.

Pjevačica je ispričala i da je ona prva kod unuka primijetila da se potpuno drugačije ponaša.

"Krio se po ćoškovima, tražio je mrak i reagovao je na jak zvuk. Postao je potpuno drugo dijete".

Njen unuk ide i predškolsku ustanovu "Dušan Dugalić" za djecu sa posebnim potrebama, gdje postoje defektolozi, logopedi, psiholozi. S njim se postupa po programu za djecu koja imaju autizam ili su po nečemu specifična, ali je to sve spor proces.

"U životu je teško nešto izgraditi, a tako lako srušiti, pogotovo kad je u pitanju živo biće sa suptilnom prirodom poput Luke. Njegova dušica je očigledno mnogo napaćena. Svakome od nas nešto smeta, a možda njemu baš smeta lavež psa.

To je vrlo individualna stvar i svako dete sa autizmom je svet za sebe, svako ima neki svoj problem, i onda je nastavnicima veoma naporno i teško. Ipak, oni rade sa velikim entuzijazmom, usresređeno, trude se da popamte šta svakom detetu treba, na šta koje reaguje".

Od kada je odlučila da okači mikorofon o klin nastavila je život sa penzijom od 33.000 dinara mjesečno.

"Ne mogu unuku mnogo toga da pružim sa svojom malom penzijom, ali on je razuman. Kad mu kažem: "Ne može baka to, nemamo para", snuždi se, ali ćuti. Nije besno dete koje hoće pošto-poto da istera svoje", iskrena je Maja Odžaklijevska.

Ona je istakla da je njena najveća želja da se Luka oporavi, da dobije još unučića, ali i da napiše knjigu.

(B92)