Нема је на сцени: Љубав за унука

"Постао је потпуно друго дете. Кивна сам на цео свет зато што знам да је моја кћерка родила здраво и право дете", рекла је певачица за "Глорију".

Позната пјевачица се више не појављује на сцени јер се потпуно посветила подизању унука.

"Највише времена сам са Луком, и што се тиче неке рутине која се односи на њега, ти дани се не мењају много, али је сваки различит јер зависи од његовог расположења. Ако је снужден, онда идемо у парк. То је простор у коме се он опоравља.

Углавном се не игра с другом децом, па га водим да се вере по дрвећу. Доста је спретан и воли адреналин. Не сметају му остала деца јер игра своју игру. Његов фокус је краткотрајан, али успео је да одгледа `Танглед` у цугу.

Само због њега сам пре неколико година синхронизовала "Вајану". То је одгледао са 3Д наочарима у биоскопу. Није се померио, јео је кокице и гледао. Желела сам да чује мој глас јер га он смирује. Кад год му се обраћам, ја то радим смирено, кад полудим, он почне да плаче", испричала је она у интервјуу.

Пјевачица је испричала и да је она прва код унука примијетила да се потпуно другачије понаша.

"Крио се по ћошковима, тражио је мрак и реаговао је на јак звук. Постао је потпуно друго дијете".

Њен унук иде и предшколску установу "Душан Дугалић" за дјецу са посебним потребама, гдје постоје дефектолози, логопеди, психолози. С њим се поступа по програму за дјецу која имају аутизам или су по нечему специфична, али је то све спор процес.

"У животу је тешко нешто изградити, а тако лако срушити, поготово кад је у питању живо биће са суптилном природом попут Луке. Његова душица је очигледно много напаћена. Свакоме од нас нешто смета, а можда њему баш смета лавеж пса.

То је врло индивидуална ствар и свако дете са аутизмом је свет за себе, свако има неки свој проблем, и онда је наставницима веома напорно и тешко. Ипак, они раде са великим ентузијазмом, усресређено, труде се да попамте шта сваком детету треба, на шта које реагује".

Од када је одлучила да окачи микорофон о клин наставила је живот са пензијом од 33.000 динара мјесечно.

"Не могу унуку много тога да пружим са својом малом пензијом, али он је разуман. Кад му кажем: "Не може бака то, немамо пара", снужди се, али ћути. Није бесно дете које хоће пошто-пото да истера своје", искрена је Маја Оџаклијевска.

Она је истакла да је њена највећа жеља да се Лука опорави, да добије још унучића, али и да напише књигу.

(Б92)