Zavičaj više nije mili raj: Masovni ostanak u EU

Ja rado radim i boravim u EU. Uzimam njihov novac, dajem svoje vrijeme i znanje. Nemojte da mijesate posao i ljubav. Rusija je ljubav a EU je retardirana i fabrika za siromasne gradjane ostatka Evrope. Nesto kao u Dikensonovim romanima. Zivjela Rusija jer to je izvor nade u bolje covjecanstvo a svi vi evropejci nikada necete pruznati kako zivi 90 posto naseg naroda u EU. Nema veze meni je bitno da oni koji su otisli znaju kako je crn hljeb njihov pa ne moraju priznati. Ja sam otisao jer me je trenutna politika otjerala.

Nece niko da se vrati u drzavu u kojoj vlada despotija, korupcija, male plate i birokratija.

Neka ide ko može, jer u lijepoj EU nam bar ne pune mozgove nacionalizmom, pa će oni koji odu ili bar njihova djeca biti iztrgnuta iz njegovih okova.

Nase ambasade u Srajevu odugovlace izdavanje viza po nekoliko godina, a narid koji ih ceka mozda nema ni za hljeb da kupi svojoj poridici. Njih to ne zanima nego im je bitno da su se oni izvalili u stolice i da po citav dan ispijaju kafe i igraju igrice na kompjuterima i na jedan dan dali ce izdati 3-4 vize to im je ne bitno. Kada im neko odnese novac za vizu odmah rade na tome za 7 dana zovu i kazu " Gospodine (gospodjo) vasa viza je spremna mozete doci da je preuzmete odmah, ali ako nemate vremena nema veze vi dodjite kada budete mogli i odmah cim dodjete idete preko reda i dobijate je." Takve su nase ambasade da samo gledaju koliko ce im ko platiti i tek tada rade kako bi trebali raditi da bi pomogli ovom napacenom narodu u Bosni, a ti ljudi koji cekaju vizu dali imaju sta da jedu to ih ne zanima. Oni trebaju da rade svoj posao za koji su i vise nego dobro placeni da pomognu ljudima koji imaju sansu da odu iz ove nase Bosne, gdje ih ceka bolje sutra, gdje ce svojim porodicama omoguciti bolji zivot, siguran za koji ce se tamo krvavo boriti za svaki euro koji zarede, a ne kao ovi u Sarajevu koji uzivaju na svom radnom mjestu dok ostali se bore za bolji zivot i samo im oni to usporavaju maximalno moguce...

samo bjezite iz logora zvanog bh sa njenim kvazi drzavicama fbh, rs...dzaba ste se borili svi zajedno..preveslani ste..bjezi omladino.. poz iz slobodne EU gdje imam drzavljanstvo jedne extra drzave..

Šta ću u zavičaju bez posla i perspektive..Da slušam Miljanića i gusle ...Da sam Bogdo 91...Lopovska vlast i jedni i drugi samo svoj interes i džepove... Pozzz iz EU..

Za čime je čeznuo dvadeset godina, pobogu brate! Za ovom siromašnom zemljom, za pakošću što u nama živi duže i jače i od materinske ljubavi, za neodoljivom potrebom da činimo zlo kad god možemo, za našom divljom turobnošću? – Zemlja ko zemlja, ljudi ko ljudi, isti svugdje - rekao je Mula Ibrahim oprezno, plašljivo gledajući u ozbiljnog Šehagu i nasmijanog Osmana Vuka. – Niti je zemlja kao druge, niti su ljudi kao drugi! Zemlja je bijeda. Je li vam palo u oči kako se zovu naša sela? Reci im, Osmane! – Zloselo, Blatište, Crni Vir, Paljevina, Glogovac, Gladuš, Vukojebine, Vučjak, Vukovije, Vukovsko, Trnjak, Kukavica, Smrdljak, Zmijanje, Jadovica... – Eto! Sve čemer, sirotinja, glad, nesreća. A ljudi? Gadno mi je da govorim. A zašto je tako? Ne znam. Možda zato što smo po prirodi zli, što nas je bog obilježio. Ili što nas nesreće neprestano prate, pa se bojimo glasnog smijeha, bojimo se da ćemo naljutiti zle sile koje stalno obilaze oko nas. Zar je onda čudo što se uvijamo, krijemo, lažemo, mislimo samo na današnji dan i samo na sebe, svoju sreću vidimo u tuđoj nesreći. Nemamo ponosa, nemamo hrabrosti. Biju nas, a mi smo i na tome zahvalni. Mula Ibrahima je oblivao znoj, bojao se moćnog Šehage a još više onih kojima se njegove rijeci ne bi dopale, pa je pokušavao da bar sebe ogradi: – Ne treba sve gledati crno, Šehaga. – I ja tako kažem, Mula Ibrahime, lažem i sebi i drugima. Ali ponekad, ne tako često, kad mi se zgadi laž, onda progovorim istinu. Crno je, Mula Ibrahime, u teškom vremenu živimo, a živimo jadno i sramotno. Utjeha je samo što će oni koji budu poslije nas živjeli, preturiti preko glave još teža vremena, i pominjati naše dane kao srećne.                                                Meša Selimović, Tvrđava, Beograd 2007, str. 38.  

Срећно онима који одлазе а срећно и онима који остају. Не треба ништа превише узимати к срцу. Свако има право избора.

Veliki to tako žele i na tome rade. Pozdrav iz EU.

Ne vidim koliko je boravisni dozvola izdala Rusija.

NAUCILO NAS NIJE VAZNO GDE ZIVIS VEC KAKO ZIVIS SAD JE BOLJE ZIVITI SA NEKIM EVROPLJANIMA I BITI KOMSIJA NEGO NA SVOME RODZENOM U SRPSKOJ

A nećemo u EU u Nato. ALO MARVO PA GDJE SI ONDA KRENULA. ENO MAJČOCE RUSIJE SIBIR PRAZAN ČEKA JOŠ SE NI RADIJACIJA NIJE RAZIŠLA. O KAKO IDE ONO SUNCE NAŠEG NEBA NEČE VAS GRIJATI TAKO KAO ŠTO VAS GRIJE SUNCE NATO I EU.