Apel stručnjaka: Treba motivisati i bh. investitore
Dok region snažno grabi naprijed, priliv direktnih stranih investicija u BiH stagnira, za šta, stručnjaci upozoravaju, postoji niz razloga, a osim stranih, neophodno je motivisati i domaće investitore.
Bosna i Hercegovina
"Stalno govorimo o stranim investicijama, ali jako je važno da motivišemo i stvaramo uslove i za domaće investicije. Mnogo je onog što bi se moglo uraditi i na prilivu domaćih i stranih investicija", istakao je Vladimir Blagojević, portparol Privredne komore RS.
Kako kaže, potencijalni strani investitori kada se raspituju o mogućnostima ulaganja ispituju svjetske liste, na kojima BiH ne stoji dobro. Iako RS, ističe on, kada je u pitanju registracija preduzeća, izdavanje građevinskih dozvola i slično pravi određene pomake, jako je važno raditi na promotivnim aktivnostima naših prirodnih potencijala.
Kada govorimo o razlozima zašto investitori ne biraju BiH, dodaje Blagojević, u pitanju su poslovno okruženje i politička nestabilnost, a, ističe, ne možemo se pohvaliti ni efikasnim radom javne uprave.
"Za investicije je potreban prepoznatljiv i siguran sistem i stabilna poreska politika. Ozbiljan investitor gleda nekoliko godina unaprijed i želi tačno da zna kolika su mu opterećenja i koliko treba da izdvoji po različitim osnovama", pojasnio je Blagojević te dodao da se ne možemo pohvaliti ni stabilnom poreskom politikom jer se ona često mijenja i dobijamo nove namete, prvenstveno parafiskalne.
Upozorio je da je veoma važno obratiti pažnju ko su ulagači jer se dešavalo da neki od njih nakon izvlačenja koristi napuste region.
"Kada govorimo o sektorima za ulaganje, bilo bi dobro da se ulaže u nove tehnologije i razvojne projekte", zaključio je Blagojević.
Admir Čavalić, ekonomski analitičar iz Tuzle, kazao je da podatak o neznatnom rastu investicija u BiH u 2018. u odnosu na 2017. godinu, koji je nedavno objavila Centralna banka BiH, ne iznenađuje.
"Od 2007. nismo imali značajniji priliv direktnih stranih ulaganja. Jedan od razloga je što BiH predstavlja relativno malo tržište, odnosno mali je broj stanovnika i oni imaju nisku kupovnu moć", istakao je on.
Tu su, kako navodi, i problemi korupcije te brojne barijere koje se ogledaju u indeksima konkurentnosti, ekonomskih sloboda i slično.
"Za razliku od Hrvatske, Makedonije, Crne Gore..., ne dozvoljavaju nam da iskoristimo naše komparativne mogućnosti u smislu jeftinije radne snage u odnosu na EU", izjavio je Čavalić.
Istakao je da od 1995. godine BiH nikad nije bila tzv. razvijajuće tržište koje može svojom dinamikom velikim stopama povrata vratiti uloženo, a smatra i da u budućnosti neće biti interesantna stranim direktnim investitorima.
Igor Gavran, ekonomski analitičar, smatra da su podaci o bilo kakvom rastu i ukupnoj vrijednosti ulaganja vrlo upitni.
"U odnosu na regiju, izuzimajući Crnu Goru u kojoj su ulaganja takođe uglavnom neproduktivna, ne samo obim i stopa rasta, već i struktura ulaganja je u BiH tradicionalno nepovoljna i najkvalitetnije se često odnose na reinvestiranje i dodatna ulaganja ranijih ulagača", objasnio je Gavran te dodao da je razlog zašto priliv stranih ulaganja u BiH nije bio veći isti kao i ranije: hronično nepovoljno i izrazito destimulativno poslovno okruženje.
Pri tome, kako kaže, ne misli "samo" na poreska i druga opterećenja, neefikasnu administraciju, korupciju i ostale elemente direktno vezane za poslovanje, već i na ukupno stanje društva i beskonačni besmisao političkih struktura.
Kako savjetuje, ono što bi se moglo uraditi kako bi se pospješile strane investicije jeste uklanjanje navedenih prepreka, odnosno aktuelno poslovno okruženje bi moralo biti povoljnije za domaću privredu, jer bi se time istovremeno učinilo i atraktivnijim za strane ulagače.
Region zapadnog Balkana zabilježio je u 2018. godini rast stranih direktnih investicija od 33 odsto, na 7,4 milijarde dolara. Srbija se nalazi na prvom mjestu u svijetu po direktnim stranim ulaganjima sa 107 greenfield projekata, dok je BiH sa 17 takvih projekata zauzela 15. mjesto.
Direktne strane investicije u BiH u posljednjih 15 godina
2004 - 805,2 miliona KM
2005 - 552,3 miliona KM
2006 - 864,8 miliona KM
2007 - 2,60 milijardi KM
2008 - 1,34 milijarde KM
2009 - 351,9 miliona KM
2010 - 599,7 miliona KM
2011 - 698,6 miliona KM
2012 - 601,1 milion KM
2013 - 407,1 milion KM
2014 - 811,1 milion KM
2015. - 636,9 miliona KM
2016. - 618,4 miliona KM
2017. - 780,6 miliona KM
2018. - 783,4 miliona KM
(Nezavisne novine)
Kako kaže, potencijalni strani investitori kada se raspituju o mogućnostima ulaganja ispituju svjetske liste, na kojima BiH ne stoji dobro. Iako RS, ističe on, kada je u pitanju registracija preduzeća, izdavanje građevinskih dozvola i slično pravi određene pomake, jako je važno raditi na promotivnim aktivnostima naših prirodnih potencijala.
Kada govorimo o razlozima zašto investitori ne biraju BiH, dodaje Blagojević, u pitanju su poslovno okruženje i politička nestabilnost, a, ističe, ne možemo se pohvaliti ni efikasnim radom javne uprave.
"Za investicije je potreban prepoznatljiv i siguran sistem i stabilna poreska politika. Ozbiljan investitor gleda nekoliko godina unaprijed i želi tačno da zna kolika su mu opterećenja i koliko treba da izdvoji po različitim osnovama", pojasnio je Blagojević te dodao da se ne možemo pohvaliti ni stabilnom poreskom politikom jer se ona često mijenja i dobijamo nove namete, prvenstveno parafiskalne.
Upozorio je da je veoma važno obratiti pažnju ko su ulagači jer se dešavalo da neki od njih nakon izvlačenja koristi napuste region.
"Kada govorimo o sektorima za ulaganje, bilo bi dobro da se ulaže u nove tehnologije i razvojne projekte", zaključio je Blagojević.
Admir Čavalić, ekonomski analitičar iz Tuzle, kazao je da podatak o neznatnom rastu investicija u BiH u 2018. u odnosu na 2017. godinu, koji je nedavno objavila Centralna banka BiH, ne iznenađuje.
"Od 2007. nismo imali značajniji priliv direktnih stranih ulaganja. Jedan od razloga je što BiH predstavlja relativno malo tržište, odnosno mali je broj stanovnika i oni imaju nisku kupovnu moć", istakao je on.
Tu su, kako navodi, i problemi korupcije te brojne barijere koje se ogledaju u indeksima konkurentnosti, ekonomskih sloboda i slično.
"Za razliku od Hrvatske, Makedonije, Crne Gore..., ne dozvoljavaju nam da iskoristimo naše komparativne mogućnosti u smislu jeftinije radne snage u odnosu na EU", izjavio je Čavalić.
Istakao je da od 1995. godine BiH nikad nije bila tzv. razvijajuće tržište koje može svojom dinamikom velikim stopama povrata vratiti uloženo, a smatra i da u budućnosti neće biti interesantna stranim direktnim investitorima.
Igor Gavran, ekonomski analitičar, smatra da su podaci o bilo kakvom rastu i ukupnoj vrijednosti ulaganja vrlo upitni.
"U odnosu na regiju, izuzimajući Crnu Goru u kojoj su ulaganja takođe uglavnom neproduktivna, ne samo obim i stopa rasta, već i struktura ulaganja je u BiH tradicionalno nepovoljna i najkvalitetnije se često odnose na reinvestiranje i dodatna ulaganja ranijih ulagača", objasnio je Gavran te dodao da je razlog zašto priliv stranih ulaganja u BiH nije bio veći isti kao i ranije: hronično nepovoljno i izrazito destimulativno poslovno okruženje.
Pri tome, kako kaže, ne misli "samo" na poreska i druga opterećenja, neefikasnu administraciju, korupciju i ostale elemente direktno vezane za poslovanje, već i na ukupno stanje društva i beskonačni besmisao političkih struktura.
Kako savjetuje, ono što bi se moglo uraditi kako bi se pospješile strane investicije jeste uklanjanje navedenih prepreka, odnosno aktuelno poslovno okruženje bi moralo biti povoljnije za domaću privredu, jer bi se time istovremeno učinilo i atraktivnijim za strane ulagače.
Region zapadnog Balkana zabilježio je u 2018. godini rast stranih direktnih investicija od 33 odsto, na 7,4 milijarde dolara. Srbija se nalazi na prvom mjestu u svijetu po direktnim stranim ulaganjima sa 107 greenfield projekata, dok je BiH sa 17 takvih projekata zauzela 15. mjesto.
Direktne strane investicije u BiH u posljednjih 15 godina
2004 - 805,2 miliona KM
2005 - 552,3 miliona KM
2006 - 864,8 miliona KM
2007 - 2,60 milijardi KM
2008 - 1,34 milijarde KM
2009 - 351,9 miliona KM
2010 - 599,7 miliona KM
2011 - 698,6 miliona KM
2012 - 601,1 milion KM
2013 - 407,1 milion KM
2014 - 811,1 milion KM
2015. - 636,9 miliona KM
2016. - 618,4 miliona KM
2017. - 780,6 miliona KM
2018. - 783,4 miliona KM
(Nezavisne novine)
Povezane vijesti
Gorivo u BiH skuplje nego u Sloveniji i Hrvatskoj
Bosna i Hercegovina
7
Otkriveno: Opasni otpad u Varešu odlagan blizu kuća
0
POSKOK otkrio detalje velike akcije u BiH - Uhapšeno 15 osoba
10
Centralna banka BiH pušta u opticaj nove kovanice
1
Velika akcija POSKOK-a: Zaplijenjeno 110 kg droge, među 11 uhapšenih nekadašnji pratilac Nenada Nešića
84
Uhapšen Tuzlak, pronađena tri kg droge i pištolj
2
Komentari (18)
veliko postenje
kakve bih investitore dato nisu ratni profiteri oni koji pokradose sve stoim dojde do ruku sada postadose investitori tesko drzavi sa ovakvim rukovodstvom dabogdaih niko neimo ovakve
Mjerilo
svake ekonomije je odnos izvoza i uvoza robe a sta mi izvozimo? „ Samo velike kamate“
Ja
jedan euro tu nebih ulozio kada vise nebih morao nista raditi!
Reketaska
zemlja dno!
Ko
kaze da su domaci investitori zaboravljeni kada im redovno politicari uzimaju reket!
Plhackasi naroda i drzave
Mi nemamo domace investitore, imamo okorjele kriminalce koji su sve na bezakonju stekli i opstaju, takvi i strani su uglavnom dolalizili i dolaze.Stanje u kojem smo, je cinjenica toga..... Pravna drzava ima prave investitore,mi nemamo ni jedno od toga.
ZNANJE
Nama nisu problem investicije, odnosno finansijska sredstva. Mi nemamo dobre domaće razvojne projekte. Svaki dobar razvojni projekat će finansirati banke. I strani investitori koji investiraju u BiH i drugim zemljama obezbjeđuju investiranje putem kredita iz banaka, a ne iz sopstvene akumulacije. Takve kredite uglavnom vraćaju preduzeća koja registruju stranci u BiH, a kamatu na kredite plaćaju stranim bamkama, mjesto da plaćaju našim bankama. Pored toga ostvaren veliki profit na konto malih plata odlazi u zemlju stranog investitora, Zašto mi nemamo projekte. Zato što razvojni koncept, ako i postoji, on nije zasnovan na sopstvenom razvoju proizvoda, tehnologija i investicija, jer takav koncept ne donosi korist političarima.
Direkt
Imaju neke subvencije, samo to je sve nekako "mrsavo", s obzirom na to koliko je potrebno, za obiljan razvoj privrede.
007
Otkud nama domaći investitori???Mi imamo samo domače privatizacione nakupce,koji su i doveli do propadanja firmi.jednostavno pitanje:ko je pokrenuo firmu kupljenu za vreme privatizacije???
Ostavite komentar
Komentari se objavljuju nakon odobrenja moderatora.