Апел стручњака: Треба мотивисати и бх. инвеститоре
Док регион снажно граби напријед, прилив директних страних инвестиција у БиХ стагнира, за шта, стручњаци упозоравају, постоји низ разлога, а осим страних, неопходно је мотивисати и домаће инвеститоре.
Босна и Херцеговина
"Стално говоримо о страним инвестицијама, али јако је важно да мотивишемо и стварамо услове и за домаће инвестиције. Много је оног што би се могло урадити и на приливу домаћих и страних инвестиција", истакао је Владимир Благојевић, портпарол Привредне коморе РС.
Како каже, потенцијални страни инвеститори када се распитују о могућностима улагања испитују свјетске листе, на којима БиХ не стоји добро. Иако РС, истиче он, када је у питању регистрација предузећа, издавање грађевинских дозвола и слично прави одређене помаке, јако је важно радити на промотивним активностима наших природних потенцијала.
Када говоримо о разлозима зашто инвеститори не бирају БиХ, додаје Благојевић, у питању су пословно окружење и политичка нестабилност, а, истиче, не можемо се похвалити ни ефикасним радом јавне управе.
"За инвестиције је потребан препознатљив и сигуран систем и стабилна пореска политика. Озбиљан инвеститор гледа неколико година унапријед и жели тачно да зна колика су му оптерећења и колико треба да издвоји по различитим основама", појаснио је Благојевић те додао да се не можемо похвалити ни стабилном пореском политиком јер се она често мијења и добијамо нове намете, првенствено парафискалне.
Упозорио је да је веома важно обратити пажњу ко су улагачи јер се дешавало да неки од њих након извлачења користи напусте регион.
"Када говоримо о секторима за улагање, било би добро да се улаже у нове технологије и развојне пројекте", закључио је Благојевић.
Адмир Чавалић, економски аналитичар из Тузле, казао је да податак о незнатном расту инвестиција у БиХ у 2018. у односу на 2017. годину, који је недавно објавила Централна банка БиХ, не изненађује.
"Од 2007. нисмо имали значајнији прилив директних страних улагања. Један од разлога је што БиХ представља релативно мало тржиште, односно мали је број становника и они имају ниску куповну моћ", истакао је он.
Ту су, како наводи, и проблеми корупције те бројне баријере које се огледају у индексима конкурентности, економских слобода и слично.
"За разлику од Хрватске, Македоније, Црне Горе..., не дозвољавају нам да искористимо наше компаративне могућности у смислу јефтиније радне снаге у односу на ЕУ", изјавио је Чавалић.
Истакао је да од 1995. године БиХ никад није била тзв. развијајуће тржиште које може својом динамиком великим стопама поврата вратити уложено, а сматра и да у будућности неће бити интересантна страним директним инвеститорима.
Игор Гавран, економски аналитичар, сматра да су подаци о било каквом расту и укупној вриједности улагања врло упитни.
"У односу на регију, изузимајући Црну Гору у којој су улагања такође углавном непродуктивна, не само обим и стопа раста, већ и структура улагања је у БиХ традиционално неповољна и најквалитетније се често односе на реинвестирање и додатна улагања ранијих улагача", објаснио је Гавран те додао да је разлог зашто прилив страних улагања у БиХ није био већи исти као и раније: хронично неповољно и изразито дестимулативно пословно окружење.
При томе, како каже, не мисли "само" на пореска и друга оптерећења, неефикасну администрацију, корупцију и остале елементе директно везане за пословање, већ и на укупно стање друштва и бесконачни бесмисао политичких структура.
Како савјетује, оно што би се могло урадити како би се поспјешиле стране инвестиције јесте уклањање наведених препрека, односно актуелно пословно окружење би морало бити повољније за домаћу привреду, јер би се тиме истовремено учинило и атрактивнијим за стране улагаче.
Регион западног Балкана забиљежио је у 2018. години раст страних директних инвестиција од 33 одсто, на 7,4 милијарде долара. Србија се налази на првом мјесту у свијету по директним страним улагањима са 107 греенфиелд пројеката, док је БиХ са 17 таквих пројеката заузела 15. мјесто.
Директне стране инвестиције у БиХ у посљедњих 15 година
2004 - 805,2 милиона КМ
2005 - 552,3 милиона КМ
2006 - 864,8 милиона КМ
2007 - 2,60 милијарди КМ
2008 - 1,34 милијарде КМ
2009 - 351,9 милиона КМ
2010 - 599,7 милиона КМ
2011 - 698,6 милиона КМ
2012 - 601,1 милион КМ
2013 - 407,1 милион КМ
2014 - 811,1 милион КМ
2015. - 636,9 милиона КМ
2016. - 618,4 милиона КМ
2017. - 780,6 милиона КМ
2018. - 783,4 милиона КМ
(Независне новине)
Како каже, потенцијални страни инвеститори када се распитују о могућностима улагања испитују свјетске листе, на којима БиХ не стоји добро. Иако РС, истиче он, када је у питању регистрација предузећа, издавање грађевинских дозвола и слично прави одређене помаке, јако је важно радити на промотивним активностима наших природних потенцијала.
Када говоримо о разлозима зашто инвеститори не бирају БиХ, додаје Благојевић, у питању су пословно окружење и политичка нестабилност, а, истиче, не можемо се похвалити ни ефикасним радом јавне управе.
"За инвестиције је потребан препознатљив и сигуран систем и стабилна пореска политика. Озбиљан инвеститор гледа неколико година унапријед и жели тачно да зна колика су му оптерећења и колико треба да издвоји по различитим основама", појаснио је Благојевић те додао да се не можемо похвалити ни стабилном пореском политиком јер се она често мијења и добијамо нове намете, првенствено парафискалне.
Упозорио је да је веома важно обратити пажњу ко су улагачи јер се дешавало да неки од њих након извлачења користи напусте регион.
"Када говоримо о секторима за улагање, било би добро да се улаже у нове технологије и развојне пројекте", закључио је Благојевић.
Адмир Чавалић, економски аналитичар из Тузле, казао је да податак о незнатном расту инвестиција у БиХ у 2018. у односу на 2017. годину, који је недавно објавила Централна банка БиХ, не изненађује.
"Од 2007. нисмо имали значајнији прилив директних страних улагања. Један од разлога је што БиХ представља релативно мало тржиште, односно мали је број становника и они имају ниску куповну моћ", истакао је он.
Ту су, како наводи, и проблеми корупције те бројне баријере које се огледају у индексима конкурентности, економских слобода и слично.
"За разлику од Хрватске, Македоније, Црне Горе..., не дозвољавају нам да искористимо наше компаративне могућности у смислу јефтиније радне снаге у односу на ЕУ", изјавио је Чавалић.
Истакао је да од 1995. године БиХ никад није била тзв. развијајуће тржиште које може својом динамиком великим стопама поврата вратити уложено, а сматра и да у будућности неће бити интересантна страним директним инвеститорима.
Игор Гавран, економски аналитичар, сматра да су подаци о било каквом расту и укупној вриједности улагања врло упитни.
"У односу на регију, изузимајући Црну Гору у којој су улагања такође углавном непродуктивна, не само обим и стопа раста, већ и структура улагања је у БиХ традиционално неповољна и најквалитетније се често односе на реинвестирање и додатна улагања ранијих улагача", објаснио је Гавран те додао да је разлог зашто прилив страних улагања у БиХ није био већи исти као и раније: хронично неповољно и изразито дестимулативно пословно окружење.
При томе, како каже, не мисли "само" на пореска и друга оптерећења, неефикасну администрацију, корупцију и остале елементе директно везане за пословање, већ и на укупно стање друштва и бесконачни бесмисао политичких структура.
Како савјетује, оно што би се могло урадити како би се поспјешиле стране инвестиције јесте уклањање наведених препрека, односно актуелно пословно окружење би морало бити повољније за домаћу привреду, јер би се тиме истовремено учинило и атрактивнијим за стране улагаче.
Регион западног Балкана забиљежио је у 2018. години раст страних директних инвестиција од 33 одсто, на 7,4 милијарде долара. Србија се налази на првом мјесту у свијету по директним страним улагањима са 107 греенфиелд пројеката, док је БиХ са 17 таквих пројеката заузела 15. мјесто.
Директне стране инвестиције у БиХ у посљедњих 15 година
2004 - 805,2 милиона КМ
2005 - 552,3 милиона КМ
2006 - 864,8 милиона КМ
2007 - 2,60 милијарди КМ
2008 - 1,34 милијарде КМ
2009 - 351,9 милиона КМ
2010 - 599,7 милиона КМ
2011 - 698,6 милиона КМ
2012 - 601,1 милион КМ
2013 - 407,1 милион КМ
2014 - 811,1 милион КМ
2015. - 636,9 милиона КМ
2016. - 618,4 милиона КМ
2017. - 780,6 милиона КМ
2018. - 783,4 милиона КМ
(Независне новине)
Повезане вијести
Зеница: Због насиља над пацијентом пет особа ухапшено
Босна и Херцеговина
1
Коментари (18)
велико постење
какве бих инвеститоре дато нису ратни профитери они који покрадосе све стоим дојде до руку сада постадосе инвеститори теско дрзави са оваквим руководством дабогдаих нико неимо овакве
Мјерило
сваке економије је однос извоза и увоза робе а ста ми извозимо? „ Само велике камате“
Ја
један еуро ту небих улозио када висе небих морао ниста радити!
Рекетаска
земља дно!
Ко
казе да су домаци инвеститори заборављени када им редовно политицари узимају рекет!
Плхацкаси народа и дрзаве
Ми немамо домаце инвеститоре, имамо окорјеле криминалце који су све на безакоњу стекли и опстају, такви и страни су углавном долализили и долазе.Стање у којем смо, је цињеница тога..... Правна дрзава има праве инвеститоре,ми немамо ни једно од тога.
ЗНАЊЕ
Нама нису проблем инвестиције, односно финансијска средства. Ми немамо добре домаће развојне пројекте. Сваки добар развојни пројекат ће финансирати банке. И страни инвеститори који инвестирају у БиХ и другим земљама обезбјеђују инвестирање путем кредита из банака, а не из сопствене акумулације. Такве кредите углавном враћају предузећа која региструју странци у БиХ, а камату на кредите плаћају страним бамкама, мјесто да плаћају нашим банкама. Поред тога остварен велики профит на конто малих плата одлази у земљу страног инвеститора, Зашто ми немамо пројекте. Зато што развојни концепт, ако и постоји, он није заснован на сопственом развоју производа, технологија и инвестиција, јер такав концепт не доноси корист политичарима.
Директ
Имају неке субвенције, само то је све некако "мрсаво", с обзиром на то колико је потребно, за обиљан развој привреде.
007
Откуд нама домаћи инвеститори???Ми имамо само домаче приватизационе накупце,који су и довели до пропадања фирми.једноставно питање:ко је покренуо фирму купљену за време приватизације???
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.