Hrvatska danas odlučuje ko će biti predsjednik

Više od 3,8 miliona građana sa pravom glasa može da bira izmedju bivšeg premijera Zorana Milanovića, kandidata opozicione SDP i aktuelne predsednice Kolinde Grabar Kitarović, kandidatkinje vladajućeg HDZ.

Birališta se zatvaraju u 19 sati, nakon čega će odmah biti objavljene izlazne ankete, dok će prvi preliminarni rezultati biti objavljeni u 20 sati.

Pravo glasa ima 3. 860.000 birača u Hrvatskoj i inostranstvu, što je skoro 5.400 više u odnosu na prvi izborni krug.

Kao i u prvom krugu, birači će moći da glasaju na ukupno 6. 533 biračkih mesta, od kojih je 6.409 u Hrvatskoj, a 124 u 47 država u inostranstvu, od čega trećina (44) u Bosni i Hercegovini.

Novi predsednik Hrvatske biće kandidat koji osvoji više glasova građana koji budu izašli na birališta.

Milanović je u drugi krug ušao sa neznatnom prednošću od par procenata u odnosu na Grabar Kitarović i tu prednost je zadržao do samog kraja izborne kampanje.

Prema poslednjim istraživanjima Ipsosa objavljenim u petak, kandidat SDP vodi sa 45 odsto glasova ispitanih, dok njih 42 odsto podržava Grabar-Kitarović. Neodlučnih je oko 13 odsto.

Drugi krug predsedničkih izbora pratiće rekordnih 24.333 posmatrača, 63 više nego u rekordnom, prvom izbornom krugu, kada je bilo čak 11 kandidata.

Najviše posmatraca prijavio je vladajući HDZ, preko 14.000, a SDP-ovih je gotovo devet hiljada.

U kratkoj, ali žestokoj kampanji između dva izborna kruga, prvi je održan 22. decembra prošle godine, kandidati su imali čak tri televizijska duela, od kojih je poslednji održan u samom finišu, u petak uveče na Novoj tv. Prethodili su mu dueli na RTL-u i HRT-u.

Tokom tri televizijska sučeljavanja predsedničkih kandidata, Milanovića i Grabar Kitarović, padale su međusobne optužbe i iznošeni su dijametralno suprotni stavovi o nekim ključnim pitanjima bitnim za budućnost Hrvatske, ali ono što im je bilo zajedničko je saglasnost da je Hrvatska snažnija država od Srbije.

Srbija i srpski predsednik Aleksandar Vučić bili su glavna tema sva tri tv duela i kampanje generalno, kao što je to uvek slučaj kada hrvatski političari skupljaju tzv. jeftine političke poene.

S druge strane, iz Srbije nisu dobili odgovor, jer Vučić je u više navrata upitan da komentarise predsedničke izbore u Hrvatskoj rekao da ne želi dok ne budu završeni.

Hrvatski mediji i analitičari su, kao i hrvatsko društvo, podeljeni po pitanju ko će biti novi predsednik Hrvatske u narednih pet godina, što ne čudi s obzirom na to da je reč o izboru između kandidata levice i kandidata desnice.

(Tanjug)