Хрватска данас одлучује ко ће бити предсједник

Више од 3,8 милиона грађана са правом гласа може да бира измедју бившег премијера Зорана Милановића, кандидата опозиционе СДП и актуелне председнице Колинде Грабар Китаровић, кандидаткиње владајућег ХДЗ.

Биралишта се затварају у 19 сати, након чега ће одмах бити објављене излазне анкете, док ће први прелиминарни резултати бити објављени у 20 сати.

Право гласа има 3. 860.000 бирача у Хрватској и иностранству, што је скоро 5.400 више у односу на први изборни круг.

Као и у првом кругу, бирачи ће моћи да гласају на укупно 6. 533 бирачких места, од којих је 6.409 у Хрватској, а 124 у 47 држава у иностранству, од чега трећина (44) у Босни и Херцеговини.

Нови председник Хрватске биће кандидат који освоји више гласова грађана који буду изашли на биралишта.

Милановић је у други круг ушао са незнатном предношћу од пар процената у односу на Грабар Китаровић и ту предност је задржао до самог краја изборне кампање.

Према последњим истраживањима Ипсоса објављеним у петак, кандидат СДП води са 45 одсто гласова испитаних, док њих 42 одсто подржава Грабар-Китаровић. Неодлучних је око 13 одсто.

Други круг председничких избора пратиће рекордних 24.333 посматрача, 63 више него у рекордном, првом изборном кругу, када је било чак 11 кандидата.

Највише посматраца пријавио је владајући ХДЗ, преко 14.000, а СДП-ових је готово девет хиљада.

У краткој, али жестокој кампањи између два изборна круга, први је одржан 22. децембра прошле године, кандидати су имали чак три телевизијска дуела, од којих је последњи одржан у самом финишу, у петак увече на Новој тв. Претходили су му дуели на РТЛ-у и ХРТ-у.

Током три телевизијска сучељавања председничких кандидата, Милановића и Грабар Китаровић, падале су међусобне оптужбе и изношени су дијаметрално супротни ставови о неким кључним питањима битним за будућност Хрватске, али оно што им је било заједничко је сагласност да је Хрватска снажнија држава од Србије.

Србија и српски председник Александар Вучић били су главна тема сва три тв дуела и кампање генерално, као што је то увек случај када хрватски политичари скупљају тзв. јефтине политичке поене.

С друге стране, из Србије нису добили одговор, јер Вучић је у више наврата упитан да коментарисе председничке изборе у Хрватској рекао да не жели док не буду завршени.

Хрватски медији и аналитичари су, као и хрватско друштво, подељени по питању ко ће бити нови председник Хрватске у наредних пет година, што не чуди с обзиром на то да је реч о избору између кандидата левице и кандидата деснице.

(Тањуг)