"Nemate se više kome žaliti: Država je privatizovana!

Komentarišući najavu da će za dirketora SIPA-e biti postavljen Darko Ćulum, član grupe Pravda za Davida Ozren Perduv kaže da više ne zna kome da uputi pitanje kakvu poruku šalje građanima.

„Jasno je odavno da oni mogu da rade šta god hoće. Nikome ne odgovaraju za to, ne snose nikakve posljedice, čak se iza svoj nerad i nečinjenje nagrađuju. Može im se, rade šta hoće. Ovo je njihova privatna stvar i Republika i država. Oni su privatizovali ovu državu i tako se i ponašaju u skladu s tim. Narod je bitan samo pred izbore kada treba da zaokruži njihove stranke. Nemate više ni kome da se žalite.“

Perduv u izjavi portalu Buka kaže da su prepušteni sami sebi, a nezvanično saznaje da ni od Evropske unije ne mogu očekivati mnogo. 

„Ova naša hobotnica od političke elite je dobro pustila pipke svuda, u svim institucijama. I u samoj delegaciji Evropske unije. Nas nema ko da čuje. Imam osjećaj da oni sklanjaju sve te ljude koji su bili u toj istrazi i stavljaju ih na neke druge pozicije. Možda sa ciljem da se ne utvrđuje njihova odgovornost ili da je izbjegnu. Ali ne može se pobjeći od istine i pravde.“

Dodaje kako su u junu prošle godine podnijeli zahtjev za zaštitu ustavom zagarantovanih prava zbog svega što se dešavalo u parkiću pored Hrama. Taj zahtjev je išao i protiv direktora policije Ćuluma. Do danas, pak, reakcije Okružnog suda, koji treba da reaguje po zakonu o hitnom postupku, nema. 

„Za mene je porazno to da se Ćulum unaprijedi, zastrašujuće je. Taj čovjek se uopšte nije oglasio o svemu što se dešavalo protekle dvije godine. A na čelu je policije. Čini se da je on, zapravo, nečiji poslušnik i da samo sluša i klima glavom. On će takav biti i na čelu SIPA-e, ako bude. Tu je da sluša svoje šefove. A znamo ko su šefovi. Na kraju krajeva, možemo da primijetimo kako lijepo sarađuju stranke na državnom nivou. U momentu kad treba da zaštite svoj interes, oni tu nemaju ni vjeru, ni naciju. Ali tu priču prodaju ljudima, koji se, nažalost, pecaju na to“, kazao je Perduv za Buku.

Za kraj se pita hoćemo li se mi ljudi konačno ujediniti oko naših interesa i konačno se prestati dijeliti, jer, kako navodi, „oni žive, a mi životarimo“.

(BN)