"Krim će se definitivno vratiti u Ukrajinu"

Kao razlog navodi strah od velikog broja žrtava, posebno među civilnim stanovništvom.

"Da danas imamo mogućnost da umemo te teritorije (Krim) možda bismo to i uradili. Mi shvatamo da bi to mogle biti ogromne žrtve, pre svega među civilnim stanovništvom. Ne možemo ići tim putem, ostaje diplomatski put koji razrađujemo", rekao je on u intervjuu za radio "Novo vreme".

On je dodao da u savremenom svetu, kada postoji takvo naoružanje, broj žrtava eksponencijalno raste, prenosi Sputnjik.

Prema njegovim rečima, "bez obzira koliko je svojevremeno bilo okupacija baltičkih zemalja i drugih, oni se vraćaju u trenutak kada bi se trebalo da se vrate" i dodao da će se Krim "definitivno vratiti u Ukrajinu".

Danilov je ranije rekao da se Kijev "vrlo vrlo snažno" priprema za ofanzivu Rusije velikih razmera i da će ukrajinske vlasti znati šta u tom slučaju treba da urade.

Situacija na Krimu

Krim je postao deo Rusije u martu 2014. nakon referenduma održanog nakon državnog prevrata u Kijevu. Za ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača Republike Krim i 95,6 odsto stanovnika Sevastopolja. Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, pitanje Krima je "konačno zatvoreno".

Ukrajina i dalje smatra Krim svojom privremeno okupiranom teritorijom.

Rukovodstvo Rusije mnogo puta je izjavljivalo da nema govora o tome da je Sovjetski Savez okupirao baltičke zemlje 1940. godine. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije smatra da je pristupanje baltičkih država SSSR-u bilo u skladu sa normama međunarodnog prava tog vremena. Ministarstvo ističe da je termin „okupacija“ neprimeren, jer između SSSR-a i baltičkih država nije bilo borbenih dejstava, a trupe su bile raspoređene na ugovorenoj osnovi i uz izričitu saglasnost tadašnjih vlasti ovih zemalja.

Osim toga, u Letoniji, Litvaniji i Estoniji je dok su bile u sastavu Sovjetskog Saveza (osim u doba nemačke okupacije za vreme Drugog svetskog rata) na čelu bile nacionalni organi vlasti, kaže Sputnjik.

(Sputnik)