"Крим ће се дефинитивно вратити у Украјину"

Као разлог наводи страх од великог броја жртава, посебно међу цивилним становништвом.

"Да данас имамо могућност да умемо те територије (Крим) можда бисмо то и урадили. Ми схватамо да би то могле бити огромне жртве, пре свега међу цивилним становништвом. Не можемо ићи тим путем, остаје дипломатски пут који разрађујемо", рекао је он у интервјуу за радио "Ново време".

Он је додао да у савременом свету, када постоји такво наоружање, број жртава експоненцијално расте, преноси Спутњик.

Према његовим речима, "без обзира колико је својевремено било окупација балтичких земаља и других, они се враћају у тренутак када би се требало да се врате" и додао да ће се Крим "дефинитивно вратити у Украјину".

Данилов је раније рекао да се Кијев "врло врло снажно" припрема за офанзиву Русије великих размера и да ће украјинске власти знати шта у том случају треба да ураде.

Ситуација на Криму

Крим је постао део Русије у марту 2014. након референдума одржаног након државног преврата у Кијеву. За уједињење са Русијом гласало је 96,77 одсто бирача Републике Крим и 95,6 одсто становника Севастопоља. Према речима председника Русије Владимира Путина, питање Крима је "коначно затворено".

Украјина и даље сматра Крим својом привремено окупираном територијом.

Руководство Русије много пута је изјављивало да нема говора о томе да је Совјетски Савез окупирао балтичке земље 1940. године. Министарство спољних послова Русије сматра да је приступање балтичких држава СССР-у било у складу са нормама међународног права тог времена. Министарство истиче да је термин „окупација“ непримерен, јер између СССР-а и балтичких држава није било борбених дејстава, а трупе су биле распоређене на уговореној основи и уз изричиту сагласност тадашњих власти ових земаља.

Осим тога, у Летонији, Литванији и Естонији је док су биле у саставу Совјетског Савеза (осим у доба немачке окупације за време Другог светског рата) на челу биле национални органи власти, каже Спутњик.

(Спутник)