Osim virusa korona, zavladao i "virus straha"

Vanredno stanje, policijski čas, zabrana kretanja, uvjerenja zvaničnika da je opasnost prošla, pa opomene da se vratila još veća – sve je to uticalo na psihičko zdravlje stanovništva.

“Ima dosta ljudi koji se javljaju prvi put i koji imaju tegobe koje su uzrokovane mjerama na početku pandemije koje su ljudi teže podnijeli, a sada će biti problema sa ljudima koji su u nezavidnoj ekonomskoj situaciji”, kaže doktor Oleg Grubač, psihijatar u Centru za mentalno zdravlje, Bijeljina.

Doktor Milan Vukadinović, psihijatar u Specijalnoj bolnici za psihijatrijske bolesti, Niš dodaje:

"Ja sumnjam da se sad neko ne oseća premoreno, da nema poremećaj spavanja, uspavljivanja, da se ne oseća malaksalo, nezadovoljno, pseudodepresivno, jer mi smo, evo, već mesecima u jednom gardu, u poziciji da očekujemo napad, očekujemo udarac i ova situacija traje".

Od početka je prisutan strah, koji je i poželjna reakcija jer tada imamo kapacitete da se prilagođavamo novonastaloj opasnoj situaciji. 

“Ono što potencira strah je što ne znamo koliko će dugo trajati stres. I kada nam ljudi kažu da se plaše uvijek im savjetujem da se pokušaju ponašati kao prije ove situacije uz poštovanje mjera”, kaže Grubač.

Različiti su mehanizmi odbrane od straha. Osim negiranja problema, mnogi ljudi, posebno mladi, provode sate i dane uz internet tražeći odgovore o virusu korona, pri čemu budu zasuti raznim teorijama zavjere.

Bombastične vijesti, stalna izloženost istoj temi u medijima i duple infromacije mogu imati negativne posledice – upozoravaju psihijatri.

"Recimo, paradoksalno, od početka je bila dilema da li nositi ili ne nositi maske. Argument tipa 'maske ne štite' je nekima bio dovoljan da karikiraju i nipodaštavaju nošenje maski. Duple informacije suprotnog značenja su nešto najgore u ovom trenutku. Ima imuniteta, biće vakcine, spasiće nas vakcine", kaže dr Vukadinović.

Iako je riječ o virusu koji može da izazove teške posljedice, treba imati na umu da "ne ubija svaki metak" i da treba biti obazriv i odgovoran. Sve ovo nas može navesti da preispitamo neke životne, suštinske vrednosti.

Vukadinović dodaje: "Mislim da nikad nismo provodili više vremena sa svojom porodicom, da nikad jasnije nismo videli da neke materijalne vrednosti nisu ključne stvari u životu, da su masa stvari, koje smo po navici radili i smatrali da su apsolutno bitne i značajne, krajnje relativne".

"Ovo što nam se dešava možda nije revolucija, ali može da bude evolutivno jedan pozitivan pomak. Možda jednom shvatimo da život može da se iskoristi za neke mudrije i pametnije stvari", zaključuje Vukadinović. 

BN TV