Осим вируса корона, завладао и "вирус страха"

Ванредно стање, полицијски час, забрана кретања, увјерења званичника да је опасност прошла, па опомене да се вратила још већа – све је то утицало на психичко здравље становништва.

“Има доста људи који се јављају први пут и који имају тегобе које су узроковане мјерама на почетку пандемије које су људи теже поднијели, а сада ће бити проблема са људима који су у незавидној економској ситуацији”, каже доктор Олег Грубач, психијатар у Центру за ментално здравље, Бијељина.

Доктор Милан Вукадиновић, психијатар у Специјалној болници за психијатријске болести, Ниш додаје:

"Ја сумњам да се сад неко не осећа преморено, да нема поремећај спавања, успављивања, да се не осећа малаксало, незадовољно, псеудодепресивно, јер ми смо, ево, већ месецима у једном гарду, у позицији да очекујемо напад, очекујемо ударац и ова ситуација траје".

Од почетка је присутан страх, који је и пожељна реакција јер тада имамо капацитете да се прилагођавамо новонасталој опасној ситуацији. 

“Оно што потенцира страх је што не знамо колико ће дуго трајати стрес. И када нам људи кажу да се плаше увијек им савјетујем да се покушају понашати као прије ове ситуације уз поштовање мјера”, каже Грубач.

Различити су механизми одбране од страха. Осим негирања проблема, многи људи, посебно млади, проводе сате и дане уз интернет тражећи одговоре о вирусу корона, при чему буду засути разним теоријама завјере.

Бомбастичне вијести, стална изложеност истој теми у медијима и дупле инфромације могу имати негативне последице – упозоравају психијатри.

"Рецимо, парадоксално, од почетка је била дилема да ли носити или не носити маске. Аргумент типа 'маске не штите' је некима био довољан да карикирају и ниподаштавају ношење маски. Дупле информације супротног значења су нешто најгоре у овом тренутку. Има имунитета, биће вакцине, спасиће нас вакцине", каже др Вукадиновић.

Иако је ријеч о вирусу који може да изазове тешке посљедице, треба имати на уму да "не убија сваки метак" и да треба бити обазрив и одговоран. Све ово нас може навести да преиспитамо неке животне, суштинске вредности.

Вукадиновић додаје: "Мислим да никад нисмо проводили више времена са својом породицом, да никад јасније нисмо видели да неке материјалне вредности нису кључне ствари у животу, да су маса ствари, које смо по навици радили и сматрали да су апсолутно битне и значајне, крајње релативне".

"Ово што нам се дешава можда није револуција, али може да буде еволутивно један позитиван помак. Можда једном схватимо да живот може да се искористи за неке мудрије и паметније ствари", закључује Вукадиновић. 

БН ТВ