Dr Milošević: Slave su trenutno najveći rizik!

Potencijalni rizik za povećanje broja obolelih od koronavirusa je period slava koji počinje... Trenutno najmlađi bolesnik na Infektivnoj klinici ima 24 godine, a najstariji 93, a još ne znamo potencijalne posledice koje SARS-CoV-2 infekcija ostavlja na jetri, centralnom nervnom sistemu i reproduktivnim organima, te apelujem na sve da strogo poštuju mere prevencije kako ponovo ne bismo imali situaciju od pre nekoliko meseci.

Ovo za Kurir u intervjuu nedelje govori doc. dr Ivana Milošević, zamenica direktora Klinike za infektivne i tropske bolesti u Beogradu Kliničkog centra Srbije, koja otkriva i kakve sve posledice kovid ostavlja na organizam i nakon ozdravljenja, zašto je Beograd najveće žarište virusa, ali i da su imali slučajeve rezaražavanja koronom.

Epidemiolozi već nedeljama upozoravaju da ulazimo, ili smo već ušli, u treći talas korone u Srbiji. Šta to tačno znači i šta možemo da očekujemo u narednim danima?

- Vremenske prilike tipične za ovaj deo godine znače sve kraći boravak napolju, a sve duži u zatvorenom prostoru. Upravo boravak u zatvorenom prostoru, posebno većeg broja ljudi, pogoduje prenošenju koronavirusne infekcije. U danima koji dolaze moramo bez izuzetka da poštujemo preporuke koje su već mesecima aktuelne ako ne želimo da opet imamo situaciju od pre nekoliko meseci. Ovo treba da bude zajednički cilj svih ljudi u našoj zemlji.

Očekujete li dalji skok obolelih i čime može da bude prouzrokovan?

- Svako opuštanje u smislu nepoštovanja preporučenih mera neminovno vodi do skoka broja obolelih. Migracije ljudi sada nisu tako značajne kao u vreme godišnjih odmora, a povratnici iz inostranstva na graničnom prelazu dobijaju uputstvo o proceduri nadzora i testu samoprocene. Potencijalni rizik za povećanje broja obolelih je period slava koji počinje. Slava je deo identiteta našeg naroda, svečani, porodični, pre svega duhovni praznik u slavu svetitelja, te ga u tom smislu treba i slaviti.

Koliko pacijenata s koronom trenutno zbrinjava Infektivna klinika u Beogradu i koliko njih je na respiratorima? Razlikuje li se njihova klinička slika od prethodnih „talasa” i kakva je?

- Infektivna klinika ima 45 bolesnika, od kojih je njih petoro na respiratoru. To je mahom radno aktivno stanovništvo. Nismo primetili razliku u kliničkoj slici kod aktuelnih bolesnika u odnosu na one koje smo ranije lečili. Težina kliničke slike varira, te bolesnici kojima je potreban kiseonik zahtevaju posebnu pažnju, jer će jedan deo njih biti i na veštačkoj ventilaciji. Uglavnom su to starije osobe s pridruženim bolestima - hiperetenzijom, dijabetesom, hroničnim plućnim bolestima...

Sve češće se govori da veliki broj kovid pacijenata završi na dijalizi i nakon ozdravljenja, a neretko im se stvaraju i tromboze... Da li ste se u vašem velikom kliničkom iskustvu susretali sa ovim? Koje su najčešće nuspojave i na koje organe kovid 19 ostavlja najviše posledica?

- Teške forme kovida 19 mogu kao posledicu da imaju fibrozu pluća, tj. ožiljno tkivo u plućima koje remeti njihovu funkciju. Odavno smo shvatili da ova respiratorna infekcija ima posledice i na drugim organima. Popuštanje funkcije bubrega se javlja kod najtežih formi korone kod bolesnika na respiratoru koji imaju poremećaj funkcije i drugih organa. U tom slučaju radi se o bolesnicima sa lošom prognozom... Jasno je da tzv. akutna bubrežna insuficijencija znači verovatan loš ishod bolesti. Za loš prognostički faktor smatra se i prethodna hronična bolest bubrega, slično drugim hroničnim bolestima. Poznato je da kovid može da bude uzrok i kardiovaskularnih manifestacija: miokarditisa, perikarditisa, popuštanja srčane funkcije. Od samog početka pandemije svesni smo sklonosti ovih bolesnika da razvijaju tromboze. Zato je sastavni deo protokola lečenja i antikoagulantna terapija. Još uvek ne znamo potencijalne posledice koje SARS-CoV-2 infekcija ostavlja na jetri, centralnom nervnom sistemu i reproduktivnim organima. Za zaključke i definitivne stavove neophodno je praćenje bolesnika u dužem vremenskom periodu.

Zna li se gde su se uglavnom zaražavali vaši sadašnji pacijenti? Da li, po vašem mišljenju, treba da se pooštravaju trenutne restriktivne mere? Postoje li neka mesta, poput kafića, gradskog prevoza ili velikih kolektiva, koja predstavljaju najveći rizik za zaražavanje?

- Naši bolesnici uglavnom znaju kako i kada su se zarazili i najčešće daju podatak o kontaktu sa obolelom osobom. Svaki boravak u zatvorenom prostoru bez nošenja maske, držanja distance i adekvatne higijene ruku je apsolutni rizik za SARS-CoV-2 infekciju. Nedopustivo je da se u bilo kom zatvorenom prostoru boravi bez maske. Da li će se mere pooštravati, pitanje je za epidemiologe, a za nas kliničare je svakako najbitnije da bolesnika bude što manje.

Da li ste na Klinici imali slučajeve rezaražavanja, odnosno ponovnog zaražavanja koronom i, ako ih je bilo, koliko?

- Činjenica je da nema garancije ni za osobe koju već imale kovid, te da se i oni koji su preležali bolest mogu opet zaraziti. Takve bolesnike smo imali u našoj praksi. Istina, njihov broj je mali.

Zašto je Beograd već mesecima ubedljivo najveće žarište koronavirusa u Srbiji i šta možemo da uradimo da popravimo situaciju?

- Beograd je dvomilionski grad sa svim prednostima koje to nosi, a u ovoj situaciji, nažalost, i manama života u metropoli. Svakodnevna potreba da se odlazi sa jednog na drugi kraj grada, velika dnevna migracija, činjenica da se radi o najvećem univerzitetskom gradu i administrativnom centru naše zemlje, podrazumeva i niz kontakata i rizika koji nisu karakteristični za neku manju sredinu. Ipak, naučili smo da možemo da sami kontrolišemo situaciju sasvim jednostavnim merama kakve su nošenje maski i higijena ruku, te još jednom apelujem na vaše čitaoce da to i čine.

Kada smatrate da će se u Srbiji pojaviti prva vakcina protiv kovida i da li će biti dovoljno delotvorna? Hoće li vakcinacija protiv sezonskog gripa „eliminisati” bar jednog neprijatelja i pomoći u borbi i sa koronom?

- Proces proizvodnje nove vakcine je veoma kompleksan. Svedoci smo jedne pozitivne međunarodne „trke” da se do vakcine što pre dođe. Ja želim da se to desi što je pre moguće, ali je teško prognozirati kada će to i biti... Do tada apelujem na naše građane da se vakcinišu protiv gripa. Vakcina je dostupna, a sada je pravi trenutak za nju, jer je vakcinacija najbitniji i najsigurniji vid prevencije neke infektivne bolesti, a svaki dodatni rizik od obolevanja treba svesti na minimum i u periodu van pandemija, a sada pogotovu.

(Kurir)