Др Милошевић: Славе су тренутно највећи ризик!

Потенцијални ризик за повећање броја оболелих од коронавируса је период слава који почиње... Тренутно најмлађи болесник на Инфективној клиници има 24 године, а најстарији 93, а још не знамо потенцијалне последице које САРС-ЦоВ-2 инфекција оставља на јетри, централном нервном систему и репродуктивним органима, те апелујем на све да строго поштују мере превенције како поново не бисмо имали ситуацију од пре неколико месеци.

Ово за Курир у интервјуу недеље говори доц. др Ивана Милошевић, заменица директора Клинике за инфективне и тропске болести у Београду Клиничког центра Србије, која открива и какве све последице ковид оставља на организам и након оздрављења, зашто је Београд највеће жариште вируса, али и да су имали случајеве резаражавања короном.

Епидемиолози већ недељама упозоравају да улазимо, или смо већ ушли, у трећи талас короне у Србији. Шта то тачно значи и шта можемо да очекујемо у наредним данима?

- Временске прилике типичне за овај део године значе све краћи боравак напољу, а све дужи у затвореном простору. Управо боравак у затвореном простору, посебно већег броја људи, погодује преношењу коронавирусне инфекције. У данима који долазе морамо без изузетка да поштујемо препоруке које су већ месецима актуелне ако не желимо да опет имамо ситуацију од пре неколико месеци. Ово треба да буде заједнички циљ свих људи у нашој земљи.

Очекујете ли даљи скок оболелих и чиме може да буде проузрокован?

- Свако опуштање у смислу непоштовања препоручених мера неминовно води до скока броја оболелих. Миграције људи сада нису тако значајне као у време годишњих одмора, а повратници из иностранства на граничном прелазу добијају упутство о процедури надзора и тесту самопроцене. Потенцијални ризик за повећање броја оболелих је период слава који почиње. Слава је део идентитета нашег народа, свечани, породични, пре свега духовни празник у славу светитеља, те га у том смислу треба и славити.

Колико пацијената с короном тренутно збрињава Инфективна клиника у Београду и колико њих је на респираторима? Разликује ли се њихова клиничка слика од претходних „таласа” и каква је?

- Инфективна клиника има 45 болесника, од којих је њих петоро на респиратору. То је махом радно активно становништво. Нисмо приметили разлику у клиничкој слици код актуелних болесника у односу на оне које смо раније лечили. Тежина клиничке слике варира, те болесници којима је потребан кисеоник захтевају посебну пажњу, јер ће један део њих бити и на вештачкој вентилацији. Углавном су то старије особе с придруженим болестима - хиперетензијом, дијабетесом, хроничним плућним болестима...

Све чешће се говори да велики број ковид пацијената заврши на дијализи и након оздрављења, а неретко им се стварају и тромбозе... Да ли сте се у вашем великом клиничком искуству сусретали са овим? Које су најчешће нуспојаве и на које органе ковид 19 оставља највише последица?

- Тешке форме ковида 19 могу као последицу да имају фиброзу плућа, тј. ожиљно ткиво у плућима које ремети њихову функцију. Одавно смо схватили да ова респираторна инфекција има последице и на другим органима. Попуштање функције бубрега се јавља код најтежих форми короне код болесника на респиратору који имају поремећај функције и других органа. У том случају ради се о болесницима са лошом прогнозом... Јасно је да тзв. акутна бубрежна инсуфицијенција значи вероватан лош исход болести. За лош прогностички фактор сматра се и претходна хронична болест бубрега, слично другим хроничним болестима. Познато је да ковид може да буде узрок и кардиоваскуларних манифестација: миокардитиса, перикардитиса, попуштања срчане функције. Од самог почетка пандемије свесни смо склоности ових болесника да развијају тромбозе. Зато је саставни део протокола лечења и антикоагулантна терапија. Још увек не знамо потенцијалне последице које САРС-ЦоВ-2 инфекција оставља на јетри, централном нервном систему и репродуктивним органима. За закључке и дефинитивне ставове неопходно је праћење болесника у дужем временском периоду.

Зна ли се где су се углавном заражавали ваши садашњи пацијенти? Да ли, по вашем мишљењу, треба да се пооштравају тренутне рестриктивне мере? Постоје ли нека места, попут кафића, градског превоза или великих колектива, која представљају највећи ризик за заражавање?

- Наши болесници углавном знају како и када су се заразили и најчешће дају податак о контакту са оболелом особом. Сваки боравак у затвореном простору без ношења маске, држања дистанце и адекватне хигијене руку је апсолутни ризик за САРС-ЦоВ-2 инфекцију. Недопустиво је да се у било ком затвореном простору борави без маске. Да ли ће се мере пооштравати, питање је за епидемиологе, а за нас клиничаре је свакако најбитније да болесника буде што мање.

Да ли сте на Клиници имали случајеве резаражавања, односно поновног заражавања короном и, ако их је било, колико?

- Чињеница је да нема гаранције ни за особе коју већ имале ковид, те да се и они који су прележали болест могу опет заразити. Такве болеснике смо имали у нашој пракси. Истина, њихов број је мали.

Зашто је Београд већ месецима убедљиво највеће жариште коронавируса у Србији и шта можемо да урадимо да поправимо ситуацију?

- Београд је двомилионски град са свим предностима које то носи, а у овој ситуацији, нажалост, и манама живота у метрополи. Свакодневна потреба да се одлази са једног на други крај града, велика дневна миграција, чињеница да се ради о највећем универзитетском граду и административном центру наше земље, подразумева и низ контаката и ризика који нису карактеристични за неку мању средину. Ипак, научили смо да можемо да сами контролишемо ситуацију сасвим једноставним мерама какве су ношење маски и хигијена руку, те још једном апелујем на ваше читаоце да то и чине.

Када сматрате да ће се у Србији појавити прва вакцина против ковида и да ли ће бити довољно делотворна? Хоће ли вакцинација против сезонског грипа „елиминисати” бар једног непријатеља и помоћи у борби и са короном?

- Процес производње нове вакцине је веома комплексан. Сведоци смо једне позитивне међународне „трке” да се до вакцине што пре дође. Ја желим да се то деси што је пре могуће, али је тешко прогнозирати када ће то и бити... До тада апелујем на наше грађане да се вакцинишу против грипа. Вакцина је доступна, а сада је прави тренутак за њу, јер је вакцинација најбитнији и најсигурнији вид превенције неке инфективне болести, а сваки додатни ризик од оболевања треба свести на минимум и у периоду ван пандемија, а сада поготову.

(Курир)