Ekonomija BiH iz recesije prelazi u depresiju

Aktuelna kriza izazvana koronavirusom, dovela je do velikog pada potražnje, kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu. Nezabilježen pad izvoza roba i usluga, koji je po nekim procjenama bio preko deset posto. U isto vrijeme, privatna potrošnja građana opala je za oko šest posto i to je osnovni pokazatelji za pad BDP-a od preko pet posto.

Prognoze nisu dobre ni za ovu godinu, jer se pad očekuje i do kraja godine, od sektora transporta, insdustrijske proizvodnje, pada prometa u maloprodaji. Prihodi od indirektnih poreza su za 9,3 posto manji u odnosu na prošlu godinu a razlog je manji uvoz. Došlo je i do pada naplate PDV-a u unutrašnjem prometu, kao i ukupnog smanjenja potrošnje.

- To su osnovni razlozi. Činjenica je da su za 9,3 posto manji prihodi. Upoređujući te podatke sa zemljama u okruženju, možemo reći da su prihodi bili dobri - kaže Ratko Kovačević iz Uprave za indirektno oporezivanje BiH.

Izvoz proizvoda iz BiH u prvih deset mjeseci je iznosio 8,85 milijardi maraka i to je pad od 11,4 posto. Uvoz je 14,2 milijarde, što predstavlja pad od 14,8 , podaci su Spoljnotrgovinske komore BiH. Spoljnotrgovinski deficit je 5,3 posto. Potpredsjednik komore, Nemanja Vasić, kaže da bi moglo doći do oporavka ali ne tako brzo.

- Mi smo optimisti da bi, ukoliko se ovo sa pandemijom okonča, privreda BiH u naredne dvije tri godine mogla da se vrati na stanje koje je bilo prije, čak i bolje - kaže Vasić.

Ekonomije koje budu imale dovoljno snage, oporavit će se. BiH nije u tom rangu, kaže ekonomista Zoran Pavlović. Navodi da su slabosti privrede u BiH plod politike koja mora da s mijenja. BiH je, imajući u vidu da se radi o jednoj od najsiromašnijih zemalja, dospjela u situaciju da zbog politika koje su vođene, dođe u veoma tešku situaciju.

- Statistika pokazuje strahovit pad PDV-a što znači da nije bilo kupaca, nije bilo doznaka iz  inostranstva, tako da ove godine moramo računati na dalji pad BDP-a. Očekivati oporavak od tri posto bi možda bilo moguće da finansijska sredstva iz kredita budu upotrebljena za jačanje privrede. Do sada to nije bio slučaj - kaže Pavlović.

BiH po najoptimističnijim prognozama, može očekivati nivo privrede iz 2019. godine, tek za dvije godine. Da bi se to ostvarilo, potrebna je podrška najpogođenijim sektorima ekonomije u BiH, posebno privatnom.

Svetlana Cenić kaže da je BiH već godinama na dnu, što pokazuju podaci iz 2019. kada je zabilježen najniži standard. Partijske vođe imaju svoje institucije, statistiku i spinovanja po kojem prikazuju uspjehe.

- Rasta biti neće. Osim na papiru i kod onih kojima je partija rekla da od minusa naprave plus. Vlasti su i budžete pravili po potrošnoj strani, što je suludo. Pojaviće se ogroman jaz, biće veći deficit ali se oni ipak nadaju da će MMF odstupiti od svojih principa i da će na taj način da obezbijede novac. Tako da mi živimo u jednoj ogromnoj laži a ljudi se mire sa tim da žive sve gore. I tako ćemo godinama slušati da je razlog korona - kaže Cenić.

BiH u novu godinu ulazi sa starim pregovorima o aranžmanu sa MMF-om "teškim" 750 miliona eura, koji su prekinuti krajem prošle godine zbog protivljenja iz Republike Srpske. Uslovi MMF-a su da se pri Centralnoj banci BiH osigura registar računa za fizička lica, da se uredi pitanje elektronskog potpisa i da se ispostavi Fond finansijske stabilnosti pri Agenciji za osiguranje depozita. RS je odbacila uslove koje nudi MMF, jer se kako tvrde, zloupotrebljavaju posljedice pandemije i pokušavaju nametnuti politički aranžmani.

Problem je što su budžeti u BiH projektovani sa ovim novcem od MMF-a, pa ukoliko ne bude dogovora u narednih nekoliko dana, izvjesno je će projektovani pad biti ništa naspram onog što očekuje privredu BiH u ovoj godini, piše DW.

(DW)