Економија БиХ из рецесије прелази у депресију

Актуелна криза изазвана коронавирусом, довела је до великог пада потражње, како на домаћем, тако и на иностраном тржишту. Незабиљежен пад извоза роба и услуга, који је по неким процјенама био преко десет посто. У исто вријеме, приватна потрошња грађана опала је за око шест посто и то је основни показатељи за пад БДП-а од преко пет посто.

Прогнозе нису добре ни за ову годину, јер се пад очекује и до краја године, од сектора транспорта, инсдустријске производње, пада промета у малопродаји. Приходи од индиректних пореза су за 9,3 посто мањи у односу на прошлу годину а разлог је мањи увоз. Дошло је и до пада наплате ПДВ-а у унутрашњем промету, као и укупног смањења потрошње.

- То су основни разлози. Чињеница је да су за 9,3 посто мањи приходи. Упоређујући те податке са земљама у окружењу, можемо рећи да су приходи били добри - каже Ратко Ковачевић из Управе за индиректно опорезивање БиХ.

Извоз производа из БиХ у првих десет мјесеци је износио 8,85 милијарди марака и то је пад од 11,4 посто. Увоз је 14,2 милијарде, што представља пад од 14,8 , подаци су Спољнотрговинске коморе БиХ. Спољнотрговински дефицит је 5,3 посто. Потпредсједник коморе, Немања Васић, каже да би могло доћи до опоравка али не тако брзо.

- Ми смо оптимисти да би, уколико се ово са пандемијом оконча, привреда БиХ у наредне двије три године могла да се врати на стање које је било прије, чак и боље - каже Васић.

Економије које буду имале довољно снаге, опоравит ће се. БиХ није у том рангу, каже економиста Зоран Павловић. Наводи да су слабости привреде у БиХ плод политике која мора да с мијења. БиХ је, имајући у виду да се ради о једној од најсиромашнијих земаља, доспјела у ситуацију да због политика које су вођене, дође у веома тешку ситуацију.

- Статистика показује страховит пад ПДВ-а што значи да није било купаца, није било дознака из  иностранства, тако да ове године морамо рачунати на даљи пад БДП-а. Очекивати опоравак од три посто би можда било могуће да финансијска средства из кредита буду употребљена за јачање привреде. До сада то није био случај - каже Павловић.

БиХ по најоптимистичнијим прогнозама, може очекивати ниво привреде из 2019. године, тек за двије године. Да би се то остварило, потребна је подршка најпогођенијим секторима економије у БиХ, посебно приватном.

Светлана Ценић каже да је БиХ већ годинама на дну, што показују подаци из 2019. када је забиљежен најнижи стандард. Партијске вође имају своје институције, статистику и спиновања по којем приказују успјехе.

- Раста бити неће. Осим на папиру и код оних којима је партија рекла да од минуса направе плус. Власти су и буџете правили по потрошној страни, што је сулудо. Појавиће се огроман јаз, биће већи дефицит али се они ипак надају да ће ММФ одступити од својих принципа и да ће на тај начин да обезбиједе новац. Тако да ми живимо у једној огромној лажи а људи се мире са тим да живе све горе. И тако ћемо годинама слушати да је разлог корона - каже Ценић.

БиХ у нову годину улази са старим преговорима о аранжману са ММФ-ом "тешким" 750 милиона еура, који су прекинути крајем прошле године због противљења из Републике Српске. Услови ММФ-а су да се при Централној банци БиХ осигура регистар рачуна за физичка лица, да се уреди питање електронског потписа и да се испостави Фонд финансијске стабилности при Агенцији за осигурање депозита. РС је одбацила услове које нуди ММФ, јер се како тврде, злоупотребљавају посљедице пандемије и покушавају наметнути политички аранжмани.

Проблем је што су буџети у БиХ пројектовани са овим новцем од ММФ-а, па уколико не буде договора у наредних неколико дана, извјесно је ће пројектовани пад бити ништа наспрам оног што очекује привреду БиХ у овој години, пише ДW.

(ДW)