Dodik Šmita može ignorisati, ali on će imati moć u BiH

Republika Srpska nije zadovoljna načinom na koji je izabran novi visoki predstavnik u državi. Otuda poseban sastanak sa državnim vrhom Srbije.

„Ukoliko se to imenovanje ne sprovede sa relevantnom Rezolucijom Savjeta bezbjednosti UN-a, visoki predstavnik neće imati legitimitet“, ponovio je u Beogradu Milorad Dodik, član Predsjedništva BiH. Ovakvo imenovanje, kaže, upereno je „protiv interesa Republike Srpske i srpskog naroda u BiH“.

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić je istakao da će „Srbija uvijek biti uz Republiku Srpsku. Uz poštovanje teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine“.

Naglašavajući da je „veoma dobar poznanik sa Schmitom“. Vučić je kazao „kako će Srbija po prvi put tražiti izvještaj visokog predstavnika u skladu sa Aneksom 10 Dejtonskog sporazuma”. Dodao „da Srbija neće podržavati sprovođenje bonskih ovlaštenja kojima bi neko pokušao da kreira političku situaciju u Republici Srpskoj“.

U toj atmosferi bi Šmit, političar bavarske Hrišćansko-socijalne unije i raniji njemački ministar, trebalo da od 1. avgusta stupi na dužnost visokog predstavnika u BiH. Biće osmi čovjek na toj funkciji. Uvedenoj 1995. godine poslije Bildta, Westendorpa, Petritscha, Ashdowna, Schwarz-Schillinga, Lajčaka i Inzka.

DODIK GRADI BOLJU POZICIJU?

Sa jedne strane postoje objektivne primjedbe na proceduru i izbor, ističe Dejan Bursać iz Instituta za političke studije. Ali je sada pitanje šta politički akteri namjeravaju da preduzmu po tom pitanju.

- Dodik i Republika Srpska su zategli odnose i sa prošlim visokim predstavnikom. Očigledno reagujući na neke stvari koje se stidljivo pojavljuju u međunarodnoj zajednici posljednjih godina. To je da bi Srbija mogla da učestvuje u nekakvoj kompenzaciji. Bilo je glasova koji govore da bi u slučaju da Srbija prizna Kosovo moglo doći do kompenzacije u vidu nečega sa Republikom Srpskom, kaže Bursać

- To niko zvanično ne podržava u međunarodnoj zajednici. Ali tih ideja i non-papera nije bilo do prije nekoliko godina. Tako da su i srpski akteri u BiH osjetili da se nešto dešava u regionu. Sada pokušavaju da izgrade bolju poziciju za ‘srpski entitet', smatra Bursać.

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov kaže da djeluje da je „izbor visokog predstavnika zapravo dogovor velikih sila. Ali, situacija se u međuvremenu promijenila. Sada imamo posla sa drugačijom Rusijom. Na čelu sa Putinom. Koji koristi svaku priliku da Evropi postavi neke preprek. Ali i sa promijenjenom situacijom na samom terenu u BiH. Gdje su ojačali nacionalni lideri.“

U toj situaciji, nastavlja Popov, „ne vjerujem da će novi visoki predstavnik posezati za bonskim ovlaštenjima. Možda će pokušati mekšim pristupom, u kojem bi se prije svega pokazalo šta zaista stoji iza tobožnje brige nacionalnih lidera za narode koje predstavljaju“.

PROBLEM SA BONSKIM OVLAŠTENJIMA

- Milorad Dodik, osim što traži zatvaranje kancelarije visokog predstavnika, najavljuje i odbijanje saradnje sa, kako kaže, nelegitimnim visokim predstavnikom. Ali, teško da je u praksi to izvodljivo, kaže Dejan Bursać.

- Oni mogu da ga ignorišu u smislu da se sa njim zvanično ne sastaju. I da ga javno kritikuju. Ali on i dalje ima izvršnu moć u BiH i sprovodi odluke. Republika Srpska prosto nema ingerencije da odbaci nadležnosti visokog predstavnika, ističe Bursać.

Dosadašnji visoki predstavnik u BiH Valentin Incko je naveo da očekuje ofanzivniji nastup od Šmita. I da bi u svom mandatu trebalo da koristi takozvana bonska ovlaštenja. Koja mu omogućavaju nametanje odluka i kažnjavanje političara, piše DW.

(DW)