Додик Шмита може игнорисати, али он ће имати моћ у БиХ

Република Српска није задовољна начином на који је изабран нови високи представник у држави. Отуда посебан састанак са државним врхом Србије.

„Уколико се то именовање не спроведе са релевантном Резолуцијом Савјета безбједности УН-а, високи представник неће имати легитимитет“, поновио је у Београду Милорад Додик, члан Предсједништва БиХ. Овакво именовање, каже, уперено је „против интереса Републике Српске и српског народа у БиХ“.

Предсједник Србије Александар Вучић је истакао да ће „Србија увијек бити уз Републику Српску. Уз поштовање територијалног интегритета Босне и Херцеговине“.

Наглашавајући да је „веома добар познаник са Сцхмитом“. Вучић је казао „како ће Србија по први пут тражити извјештај високог представника у складу са Анексом 10 Дејтонског споразума”. Додао „да Србија неће подржавати спровођење бонских овлаштења којима би неко покушао да креира политичку ситуацију у Републици Српској“.

У тој атмосфери би Шмит, политичар баварске Хришћанско-социјалне уније и ранији њемачки министар, требало да од 1. августа ступи на дужност високог представника у БиХ. Биће осми човјек на тој функцији. Уведеној 1995. године послије Билдта, Wестендорпа, Петритсцха, Асхдоwна, Сцхwарз-Сцхиллинга, Лајчака и Инзка.

ДОДИК ГРАДИ БОЉУ ПОЗИЦИЈУ?

Са једне стране постоје објективне примједбе на процедуру и избор, истиче Дејан Бурсаћ из Института за политичке студије. Али је сада питање шта политички актери намјеравају да предузму по том питању.

- Додик и Република Српска су затегли односе и са прошлим високим представником. Очигледно реагујући на неке ствари које се стидљиво појављују у међународној заједници посљедњих година. То је да би Србија могла да учествује у некаквој компензацији. Било је гласова који говоре да би у случају да Србија призна Косово могло доћи до компензације у виду нечега са Републиком Српском, каже Бурсаћ

- То нико званично не подржава у међународној заједници. Али тих идеја и нон-папера није било до прије неколико година. Тако да су и српски актери у БиХ осјетили да се нешто дешава у региону. Сада покушавају да изграде бољу позицију за ‘српски ентитет', сматра Бурсаћ.

Директор Центра за регионализам Александар Попов каже да дјелује да је „избор високог представника заправо договор великих сила. Али, ситуација се у међувремену промијенила. Сада имамо посла са другачијом Русијом. На челу са Путином. Који користи сваку прилику да Европи постави неке препрек. Али и са промијењеном ситуацијом на самом терену у БиХ. Гдје су ојачали национални лидери.“

У тој ситуацији, наставља Попов, „не вјерујем да ће нови високи представник посезати за бонским овлаштењима. Можда ће покушати мекшим приступом, у којем би се прије свега показало шта заиста стоји иза тобожње бриге националних лидера за народе које представљају“.

ПРОБЛЕМ СА БОНСКИМ ОВЛАШТЕЊИМА

- Милорад Додик, осим што тражи затварање канцеларије високог представника, најављује и одбијање сарадње са, како каже, нелегитимним високим представником. Али, тешко да је у пракси то изводљиво, каже Дејан Бурсаћ.

- Они могу да га игноришу у смислу да се са њим званично не састају. И да га јавно критикују. Али он и даље има извршну моћ у БиХ и спроводи одлуке. Република Српска просто нема ингеренције да одбаци надлежности високог представника, истиче Бурсаћ.

Досадашњи високи представник у БиХ Валентин Инцко је навео да очекује офанзивнији наступ од Шмита. И да би у свом мандату требало да користи такозвана бонска овлаштења. Која му омогућавају наметање одлука и кажњавање политичара, пише ДW.

(ДW)