Bajdenova administracija bavi se Amerikom, Balkan nije u fokusu

Ali i da “ako Aljbin Kurti nije zainteresovan za Vašingtonski sporazum, onda je taj sporazum mrtav".

Kako ističe Bolton važno je pitanje kakav će stav zauzeti Bajdenova administracija prema Balkanu u odnosu na Trampovu, ali i da se Vašington u ovom trenutku više bavi domaćim pitanjima nego stranom politikom.

Na pitanje koliko je Balkan u fokusu aktuelne američke administracije, on odgovara:

"Pa, očigledno je važno pitanje, ali mislim da u ovom trenutku zaista ne znamo odgovor. Bajdenova kampanja je izbegla odgovore na mnoga pitanja strana i domaća, i mislim da u ovom trenutku Bajdenova administracija fokusira na domaća pitanja, a ne stranu politiku, tako da ne znam kada ćemo dobiti odgovor na to pitanje".

Kako dalje navodi, kada je pokušao da se umeša u sporazum Prištine i Beograda, a na predlog bivšeg britanskog premijera Tonija Blera između ostalih, i kada je bio savetnik za nacionalnu bezbednost SAD, Evropljani su bili veoma nesretni kada su čuli za njegovu zainteresovanost.

"EU vodi pregovore duže od decenije bez nekog značajnog progresa i SAD bi doprinele novoj perspektivi. Verujem da bi za sve postizanje dogovora trebalo da bude prioritet, čak i ako je potrebno napraviti kompromise koji izgledaju bolni, jer onda možete da idete napred u svakom pogledu, i političkom i ekonomskom. Na primer po pitanju imena Makedonije i promene u Severnu Makedoniju, to je i dalje ista zemlja, sa istim ljudima, pitanje sa Grčkom je rešeno i nadamo se da svi mogu da krenu napred zajedno", ističe.

Upitan da li je Vašingtonski sporazum mrtav nakon svih izjava premijera Kurtija da nije dobar za Kosovo navodi da jeste ako Kurti nije zainteresovan-

"Pa, ako on nije zainteresovan za njega, onda je mrtav. Ovo je osnovno pravilo pregovara, morate da imate dve strane koje žele da se dogovore oko nečega. Osnovna stvar jeste uloga SAD u svemu, u konfliktu Kosovo-Srbija ili bilo kojem drugom. Nekadašnji državni sekretar Džim Bejker koji je svedočio pred Kongresom o arapsko-izraelskom pitanju rekao je da 'SAD ne mogu da žele mir više od strana u sukobu', tako da kada dve strane koje su u sukobu žele da postignu mir učiniće to zbog sebe, a ne zbog mirovnih pregovarača sa strane", smatra on.

Navodi da kada je bio nacionalni savetnik za bezbednost, i pričao sa predsednikom Hašimom Tačijem i predsednikom Aleksandrom Vučićem, da je mogućnost manje teritorijalne korekcije bila razmatrana i o njoj se diskutovalo.

"Ako smo mogli da prevaziđemo raspad Jugoslavije 1991, a znam da istorija seže mnogo duže od 30 godina unazad, onda je to moglo da bude deo većeg paketa koji bi nas doveo do rešenja. Ako ljudi ne žele da razgovaraju o teritorijalnoj korekciji, po definiciji sklanjete jednu moguću komponentnu rešenja i sužavate opcije za rešenje i po definiciji pravite situaciju u kojoj se teže dolazi do rešenja. Kosovska vlada ima puno pravo da kaže da ne želi da razgovara o teritorijalnoj korekciji, ali mislim da to onda praktično znači da neće biti napretka u pregovorima", kaže i dodaje da nije video uticaj Ričarda Grenela na Blakanu.

(Kosovo online)