Бајденова администрација бави се Америком, Балкан није у фокусу

Али и да “ако Аљбин Курти није заинтересован за Вашингтонски споразум, онда је тај споразум мртав".

Како истиче Болтон важно је питање какав ће став заузети Бајденова администрација према Балкану у односу на Трампову, али и да се Вашингтон у овом тренутку више бави домаћим питањима него страном политиком.

На питање колико је Балкан у фокусу актуелне америчке администрације, он одговара:

"Па, очигледно је важно питање, али мислим да у овом тренутку заиста не знамо одговор. Бајденова кампања је избегла одговоре на многа питања страна и домаћа, и мислим да у овом тренутку Бајденова администрација фокусира на домаћа питања, а не страну политику, тако да не знам када ћемо добити одговор на то питање".

Како даље наводи, када је покушао да се умеша у споразум Приштине и Београда, а на предлог бившег британског премијера Тонија Блера између осталих, и када је био саветник за националну безбедност САД, Европљани су били веома несретни када су чули за његову заинтересованост.

"ЕУ води преговоре дуже од деценије без неког значајног прогреса и САД би допринеле новој перспективи. Верујем да би за све постизање договора требало да буде приоритет, чак и ако је потребно направити компромисе који изгледају болни, јер онда можете да идете напред у сваком погледу, и политичком и економском. На пример по питању имена Македоније и промене у Северну Македонију, то је и даље иста земља, са истим људима, питање са Грчком је решено и надамо се да сви могу да крену напред заједно", истиче.

Упитан да ли је Вашингтонски споразум мртав након свих изјава премијера Куртија да није добар за Косово наводи да јесте ако Курти није заинтересован-

"Па, ако он није заинтересован за њега, онда је мртав. Ово је основно правило преговара, морате да имате две стране које желе да се договоре око нечега. Основна ствар јесте улога САД у свему, у конфликту Косово-Србија или било којем другом. Некадашњи државни секретар Џим Бејкер који је сведочио пред Конгресом о арапско-израелском питању рекао је да 'САД не могу да желе мир више од страна у сукобу', тако да када две стране које су у сукобу желе да постигну мир учиниће то због себе, а не због мировних преговарача са стране", сматра он.

Наводи да када је био национални саветник за безбедност, и причао са председником Хашимом Тачијем и председником Александром Вучићем, да је могућност мање територијалне корекције била разматрана и о њој се дискутовало.

"Ако смо могли да превазиђемо распад Југославије 1991, а знам да историја сеже много дуже од 30 година уназад, онда је то могло да буде део већег пакета који би нас довео до решења. Ако људи не желе да разговарају о територијалној корекцији, по дефиницији склањете једну могућу компонентну решења и сужавате опције за решење и по дефиницији правите ситуацију у којој се теже долази до решења. Косовска влада има пуно право да каже да не жели да разговара о територијалној корекцији, али мислим да то онда практично значи да неће бити напретка у преговорима", каже и додаје да није видео утицај Ричарда Гренела на Блакану.

(Косово онлине)