Parafiskalni nameti guše privredu u BiH, čemu služe?

Godinama već privrednici u BiH traže smanjenje broja i iznosa parafiskalnih nameta, koji im stoje kao teg oko vrata.

Međutim, ako se pogledaju analize od prije sedam godina koje su pokazale da u BiH ima od 400 do 500 parafiskalnih nameta na svim nivoima vlasti, a da je taj broj sada premašio 3.400 jasno je da se privrednicima nije udovoljilo.

Čak šta više opterećenje je mnogo veće. Prijeko je potrebno preispitivanje svakog nameta pojedinačno, poručuju iz privredne zajednice.

“Potrebno je da vdiimo ko ga je propisao, na osnovu kojeg pravnog akta proizilazi, koliko se novca izdvaja, gdje ide taj novac, na kraju da vidimo svrsishodnost ukupnog postojanja svakog nameta pojedinačno i da nakon toga uradimo dodatnu analizu kako bi se stvorio dodatni prostor ili za smanjenje ili potuno ukidanje niza parafiskalnih nameta”, kaže Vladimir Blagojević, portparol Privredne komore RS.

“Parafiskalni prihodi su namjenski prihodi i oni uvijek služe određenoj instituciji. Ako rastu parafiskalni prihodi, moraju da se smanjuju fiskalni prihodi. Kod nas je problem što rastu i fiskalni i parafiskalni prihodi tako da taj poreski pritisak, odnosno fiskalni i parafiskalni pritisak je u neprekidnom porastu, posebno ovaj parafiskalni koji apsolutno nije regulisan sa strane države, nego je prepušten slobodi propisivanja pojedinih institucija”, kaže ekonomista Aleksa Milojević.

A propisuje se sve i svašta, razne naknade: za vode, šume, prirodne nesreće, puteve, kontrolu namirnica, izdavanje rješenja, korištenje zemljišta, isticanje reklama, uređenje građevinskog zemljišta te takse na isticanje firme, kontrolu kvaliteta, korištenje puteva, razvoj turizma, komunalne naknade itd., spisak je dug.

“Kad odete u CIPS da dobijete potvrdu da živite na određenoj adresi morate platiti 10 KM. To vam izdaje čovjek koji već ima platu i koga plaćamo da radi taj posao, a zašto on naplaćuje 10 KM to niko ne zna. Birokratija funkcioniše na takav način da vrlo rado stvori obavezu da platite neku uslugu ili neki dokument i na taj nači ostvari prihode iz kojih se plaća taj isti službenik”, kaže ekonomista Zoran Pavlović.

Opterećenje preduzetnika u BiH je najveće, kada se poredi sa zemljama Evropske unije, ali i sa zemljama okruženja. To u velikoj mjeri utiče na stvaranje nepovoljnog ambijenta za poslovanje.  Velika parafiskalna opterećenja svakako negativno utiču i na privlačenje stranih investicija.

Zaključak bi bio da, jednostavno, niko nema potpunu evidenciju, a kamoli neko objašnjenje zašto svi ovi nameti postoje, osim da se pune budžeti. Za to vrijeme ekonomija pada, a investitori nas zaobilaze.

(BN   Foto:Ilustracija/Oslobođenje)