Парафискални намети гуше привреду у БиХ, чему служе?

Годинама већ привредници у БиХ траже смањење броја и износа парафискалних намета, који им стоје као тег око врата.

Међутим, ако се погледају анализе од прије седам година које су показале да у БиХ има од 400 до 500 парафискалних намета на свим нивоима власти, а да је тај број сада премашио 3.400 јасно је да се привредницима није удовољило.

Чак шта више оптерећење је много веће. Пријеко је потребно преиспитивање сваког намета појединачно, поручују из привредне заједнице.

“Потребно је да вдиимо ко га је прописао, на основу којег правног акта произилази, колико се новца издваја, гдје иде тај новац, на крају да видимо сврсисходност укупног постојања сваког намета појединачно и да након тога урадимо додатну анализу како би се створио додатни простор или за смањење или потуно укидање низа парафискалних намета”, каже Владимир Благојевић, портпарол Привредне коморе РС.

“Парафискални приходи су намјенски приходи и они увијек служе одређеној институцији. Ако расту парафискални приходи, морају да се смањују фискални приходи. Код нас је проблем што расту и фискални и парафискални приходи тако да тај порески притисак, односно фискални и парафискални притисак је у непрекидном порасту, посебно овај парафискални који апсолутно није регулисан са стране државе, него је препуштен слободи прописивања појединих институција”, каже економиста Алекса Милојевић.

А прописује се све и свашта, разне накнаде: за воде, шуме, природне несреће, путеве, контролу намирница, издавање рјешења, кориштење земљишта, истицање реклама, уређење грађевинског земљишта те таксе на истицање фирме, контролу квалитета, кориштење путева, развој туризма, комуналне накнаде итд., списак је дуг.

“Кад одете у ЦИПС да добијете потврду да живите на одређеној адреси морате платити 10 КМ. То вам издаје човјек који већ има плату и кога плаћамо да ради тај посао, а зашто он наплаћује 10 КМ то нико не зна. Бирократија функционише на такав начин да врло радо створи обавезу да платите неку услугу или неки документ и на тај начи оствари приходе из којих се плаћа тај исти службеник”, каже економиста Зоран Павловић.

Оптерећење предузетника у БиХ је највеће, када се пореди са земљама Европске уније, али и са земљама окружења. То у великој мјери утиче на стварање неповољног амбијента за пословање.  Велика парафискална оптерећења свакако негативно утичу и на привлачење страних инвестиција.

Закључак би био да, једноставно, нико нема потпуну евиденцију, а камоли неко објашњење зашто сви ови намети постоје, осим да се пуне буџети. За то вријеме економија пада, а инвеститори нас заобилазе.

(БН   Фото:Илустрација/Ослобођење)