Broj poreza i taksi u BiH tri puta veći nego u Srbiji

Poslovanje u BiH otežava veliki brojem različitih naknada. Poslovna zajednica i građani insistiraju na ukidanju ili bar pojednostavljivanju određenog broja nameta s ciljem dodatnog rasterećenja privrede.

Privrednici i građani u Srpskoj trenutno plaćaju čak nekoliko stotina različitih vrsta naknada, prije svega taksi. U Uniji udruženja poslodavaca Republike Srpske kažu da je iznos tih opterećenja, uglavnom na republičkom nivou, u proteklom godini smanjen za oko 8 odsto, odnosno 30 miliona KM. Očekuje se smanjene različitih vrsta naknada i na nivou lokalnih zajednica, kaže direktor unije Saša Aćić.

“Očekujemo da se u ovoj godini nastavi smanjenje parafiskalnih opterećenja, pogotovo onih najvećih, vezanih za naknadu za vode, šume, protivpožarnu zaštitu, i što je bitno naglastiti, jedan segment Geodetske uprave koji ima značajan broj parafiskalnih opterećenja koja je potrebno korigovati u narednim godinama”, objašnjava Aćić.

- Mnogobrojni nameti ne stvaraju povoljne uslove za bilo kakav rad i ozbiljno poslovanje, kaže ekonomista Milenko Stanić. Njihovo ukidanje bi, dodaje, donijelo značajne prihode u budžet.

“Ukidanje tih nameta bi dovelo do otvaranja mnogih investicionih projekata, a mnogo investitora bi stiglo na ove prostore. Nove investicije i privredni subjekti značili bi nova finansijska sredstva, a to bi dalje značilo sigurno povećanje budžetskih prihoda i prihoda vanbudžetskih fondova za 20 odsto”, rekao je Stanić.

Stanić smatra da nije učinjeno mnogo da se pojedini nameti smanje ili ukinu. Uslov za to je znanje, volja i upornost administracije koja je, kaže Stanić, glomazna i neefikasna. Ističe da se svaki pokušaj završavao tako što bi se ukinuo jedan, a uvelo nekoliko novih nameta.

“Administracija pravi propise, zadatke i poslove za sebe. Tu se generišu značajna finansijska sredstva i za budžet i sredstva van budžeta, za finansijaranje deficita i kod pojedinačnih organizacija, budžetskih okvira na svim nivoima, od lokalnih zajednica, kantona do entiteta, ali i na nivou BiH”, objašnjava Stanić za BN.

- Brojne takse, od kojih su neke i na vazduh, nisu odlika savremenog poslovanja nego su primjerenije srednjem vijeku, ocjenjuje Stanić.

“U srednjem vijeku carevi i kraljevi uu bili gospodari svega pa su uvodili namete i takse za svoju imovinu. Toliki nameti nisu odlika savremenog poslovanja i zbog toga ih napredne ekonomije po pravilu ukidaju ili zadržavaju samo nekoliko”, naglašava Stanić.

Da je to zaista tako, zaključuje Stanić, pokazuju podatak da je broj poreza i taksi u BiH tri puta veći nego u Srbiji i dva puta nego u Hrvatskoj, a veći je i u odnosu na sve zemlje Evropske unije.

(BN)