Број пореза и такси у БиХ три пута већи него у Србији

Пословање у БиХ отежава велики бројем различитих накнада. Пословна заједница и грађани инсистирају на укидању или бар поједностављивању одређеног броја намета с циљем додатног растерећења привреде.

Привредници и грађани у Српској тренутно плаћају чак неколико стотина различитих врста накнада, прије свега такси. У Унији удружења послодаваца Републике Српске кажу да је износ тих оптерећења, углавном на републичком нивоу, у протеклом години смањен за око 8 одсто, односно 30 милиона КМ. Очекује се смањене различитих врста накнада и на нивоу локалних заједница, каже директор уније Саша Аћић.

“Очекујемо да се у овој години настави смањење парафискалних оптерећења, поготово оних највећих, везаних за накнаду за воде, шуме, противпожарну заштиту, и што је битно нагластити, један сегмент Геодетске управе који има значајан број парафискалних оптерећења која је потребно кориговати у наредним годинама”, објашњава Аћић.

- Многобројни намети не стварају повољне услове за било какав рад и озбиљно пословање, каже економиста Миленко Станић. Њихово укидање би, додаје, донијело значајне приходе у буџет.

“Укидање тих намета би довело до отварања многих инвестиционих пројеката, а много инвеститора би стигло на ове просторе. Нове инвестиције и привредни субјекти значили би нова финансијска средства, а то би даље значило сигурно повећање буџетских прихода и прихода ванбуџетских фондова за 20 одсто”, рекао је Станић.

Станић сматра да није учињено много да се поједини намети смање или укину. Услов за то је знање, воља и упорност администрације која је, каже Станић, гломазна и неефикасна. Истиче да се сваки покушај завршавао тако што би се укинуо један, а увело неколико нових намета.

“Администрација прави прописе, задатке и послове за себе. Ту се генеришу значајна финансијска средства и за буџет и средства ван буџета, за финансијарање дефицита и код појединачних организација, буџетских оквира на свим нивоима, од локалних заједница, кантона до ентитета, али и на нивоу БиХ”, објашњава Станић за БН.

- Бројне таксе, од којих су неке и на ваздух, нису одлика савременог пословања него су примјереније средњем вијеку, оцјењује Станић.

“У средњем вијеку цареви и краљеви уу били господари свега па су уводили намете и таксе за своју имовину. Толики намети нису одлика савременог пословања и због тога их напредне економије по правилу укидају или задржавају само неколико”, наглашава Станић.

Да је то заиста тако, закључује Станић, показују податак да је број пореза и такси у БиХ три пута већи него у Србији и два пута него у Хрватској, а већи је и у односу на све земље Европске уније.

(БН)