Regionu potrebno šest decenija da dostigne EU

Prognoze da će Zapadni Balkan za 60 godina dostići prosjek Evropske unije zahtijevaju u BiH  stope privrednog rasta dvostruko veće u odnosu na prosjek u uniji.

Međutim, nas ove ali i narednih nekoliko godina čeka turbulentan ekonomski period. 2023. će biti teška godina inflacije i usporavanja privredne aktivosti, kaže ekonomista Milenko Stanić.

“Ozbiljni problemi sa kojima će se suočiti zemlje Zapadnog Balkana su, prije svega, nedostatak povoljnih izvora finansiranja, što utiče na investicije. Kamatne stope se povećavaju i u okruženju, a još brže će rasti u našim uslovima. Visoke kamatne stope će biti generator značajnog smanjenja investicione aktivnosti, a bez investicija nema ozbiljnih stopa privrednog rasta”, objašnjava Stanić.

Ipak, nije svuda u regionu isto. Tako, za razliku od BiH, Srbija ima ozbiljne stope ekonomskog rasta i priliv stranih investicija, ističe Stanić, dodajući da ekonomska, politička i pravna nesigurnost tjeraju strane investitore sa ovog prostora.

“Primjetno je da posljednjih godina i domaći investitori u značajnoj mjeri i obimu odlaze u druge, prije svega susjedne zemlje. Vidljivo je da veliki broj domaćih investitora ulaže u Srbiju i Hrvatsku. To govori da ukupan ambijent u BiH ne stvara uslove za ozbiljnu investicionu aktivnost”, kaže Stanić.

Haris Ćutahija, direktor Spoljnopolitičke inicijative BiH navodi primjer koji pokazuje koliko je stanje u Bosni i Hercegovini loše.

“Kada bi Hrvatska stala sa svojim ekonomskim rastom, da je rast nula, a BiH imala rast od 4 odsto, bilo bi nam potrebne 24 godine da stignemo nivo na kojem je sada Hrvatska”, objašnjava Ćutahija.

Osnovni preduslovi za ekonomski rast u regionu su, između ostalih, pravna država i dobri odnosi i saradnja između zemalja, koji su, ocjenjuje Stanić, između nekih zemalja loši. Važan preduslov je i sposobnost iskorištavanja EU fondova.

“Oko 50 odsto odobrenih projekata se ne iskoristi, zbog neformiranje političkih tijela i nerada ili zbog nedovoljnog i neefikasnog odgovora administracije koja treba da pripremi odgovarajuće projekte za realizaciju i povlačenje tih sredstava”, naglašava Stanić.

BiH je dobila kandidatski status i šansu za promijene ali su pred institucijama u procesu reforme težak posao i izazovi, kažu u Evropskoj uniji.

“Institucije moraju da ispune 14 ključnih prioritetnih zadataka, a posebno će morati da rade na vladavini prava i slobodi medija. Evropska unija vam je pružila ruku, iskoristite je. Od BiH zavisi koliko će snažno stisnuti tu ruku”, rekla je prilikom jučerašnje posjete BiH Tanja Fajon, ministar inostranih poslova Slovenije.

Hoće li političari i donosiocima odluka pokazati odgovornost?

“Upravo ti ekonomski uslovi pri pristupanju EU su izuzetno važni, ne zbog EU nego zbog zemlje koja se pridružuje. Da bismo ušli u EU, ekonomija BiH mora biti konkurentna. Da bismo promijenili neke stvari u ekonomskom smislu, potrebno je mnogo više od praznih obećanja. Potreban je konkretan i direktan rad”, ocjenjuje Ćutahija.

Dodaje da takav rad građani još nisu vidjeli, a da ostaje da se vidi kako će se to odvijati u budućnosti.

“Međutim, jako sam pesimističan”, jasan je Ćutahija.

Prognoze, dakle, nisu optimistične. Ni 60 godina neće biti dovoljno i ostaće trajno veliki raskorak između životnog standarda našeg stanovništa i prosječnog životnog standarda stanovnika Evropske unije, zaključuje ekonomista Milenko Stanić.

(BN)