Региону потребно шест деценија да достигне ЕУ

Прогнозе да ће Западни Балкан за 60 година достићи просјек Европске уније захтијевају у БиХ  стопе привредног раста двоструко веће у односу на просјек у унији.

Међутим, нас ове али и наредних неколико година чека турбулентан економски период. 2023. ће бити тешка година инфлације и успоравања привредне активости, каже економиста Миленко Станић.

“Озбиљни проблеми са којима ће се суочити земље Западног Балкана су, прије свега, недостатак повољних извора финансирања, што утиче на инвестиције. Каматне стопе се повећавају и у окружењу, а још брже ће расти у нашим условима. Високе каматне стопе ће бити генератор значајног смањења инвестиционе активности, а без инвестиција нема озбиљних стопа привредног раста”, објашњава Станић.

Ипак, није свуда у региону исто. Тако, за разлику од БиХ, Србија има озбиљне стопе економског раста и прилив страних инвестиција, истиче Станић, додајући да економска, политичка и правна несигурност тјерају стране инвеститоре са овог простора.

“Примјетно је да посљедњих година и домаћи инвеститори у значајној мјери и обиму одлазе у друге, прије свега сусједне земље. Видљиво је да велики број домаћих инвеститора улаже у Србију и Хрватску. То говори да укупан амбијент у БиХ не ствара услове за озбиљну инвестициону активност”, каже Станић.

Харис Ћутахија, директор Спољнополитичке иницијативе БиХ наводи примјер који показује колико је стање у Босни и Херцеговини лоше.

“Када би Хрватска стала са својим економским растом, да је раст нула, а БиХ имала раст од 4 одсто, било би нам потребне 24 године да стигнемо ниво на којем је сада Хрватска”, објашњава Ћутахија.

Основни предуслови за економски раст у региону су, између осталих, правна држава и добри односи и сарадња између земаља, који су, оцјењује Станић, између неких земаља лоши. Важан предуслов је и способност искориштавања ЕУ фондова.

“Око 50 одсто одобрених пројеката се не искористи, због неформирање политичких тијела и нерада или због недовољног и неефикасног одговора администрације која треба да припреми одговарајуће пројекте за реализацију и повлачење тих средстава”, наглашава Станић.

БиХ је добила кандидатски статус и шансу за промијене али су пред институцијама у процесу реформе тежак посао и изазови, кажу у Европској унији.

“Институције морају да испуне 14 кључних приоритетних задатака, а посебно ће морати да раде на владавини права и слободи медија. Европска унија вам је пружила руку, искористите је. Од БиХ зависи колико ће снажно стиснути ту руку”, рекла је приликом јучерашње посјете БиХ Тања Фајон, министар иностраних послова Словеније.

Хоће ли политичари и доносиоцима одлука показати одговорност?

“Управо ти економски услови при приступању ЕУ су изузетно важни, не због ЕУ него због земље која се придружује. Да бисмо ушли у ЕУ, економија БиХ мора бити конкурентна. Да бисмо промијенили неке ствари у економском смислу, потребно је много више од празних обећања. Потребан је конкретан и директан рад”, оцјењује Ћутахија.

Додаје да такав рад грађани још нису видјели, а да остаје да се види како ће се то одвијати у будућности.

“Међутим, јако сам песимистичан”, јасан је Ћутахија.

Прогнозе, дакле, нису оптимистичне. Ни 60 година неће бити довољно и остаће трајно велики раскорак између животног стандарда нашег становништа и просјечног животног стандарда становника Европске уније, закључује економиста Миленко Станић.

(БН)