Autoputevi, ERS, Željeznice imaju najveći dug

Javna preduzeća u Republici Srpskoj po osnovu spoljnog duga na kraju 2022. godine imala su obaveze teške više od 900 miliona maraka, podaci su Ministarstva finansija Republike Srpske. Istražili smo da li bi dugovanja bila manja da se na vrijeme uradila reorganizacija preduzeća, koje godinama najavljuju nadležni u Srpskoj.

Spoljni dug javnih preduzeća i Investiciono-razvojne banke na kraju prošle godine iznosi oko milijardu maraka.

Od tog broja, dug IRB-a iznosi 106,4 miliona KM, a javna preduzeća duguju 907,1 milion maraka, podaci su Ministarstva finansija.

"Najveći dužnik je preduzeće “Autoputevi RS” koje ima obaveze teške 520,7 miliona maraka, a na drugom mjestu nalazi se “Elektroprivreda” čiji je spoljni dug težak 245,1 milion KM. “Željeznice RS” duguju 78,1 milion KM, a “Putevi” 44,3 miliona KM. Preostali iznos duga od 18,9 miliona maraka odnosi se na komunalna preduzeća".

Nevladin sektor godinama upozorava da je u javnim preduzećima potrebna reorganizacija ali i da je jedan od većih  problema sukob interesa, gdje se javni funkcioneri postavljaju na direktorske pozicije, a posebno na v,d, mandate koji traju godinama, iako po zakonu to ne bi smjeli. 

Pitanjem javnih preduzeća u Republici Srpskoj ranije se bavio i glavni republički revizor koji je potvrdio da je potrebna reforma do 2024. godine i da sva javna preduzeća treba da izađu sa planom reorganizacije.

 „Ono što je bitno je to da se treba fokusirati na investicije koje će donijeti nova radna mjesta, zapošljavanja i prihode u budžetu a mi se zadužujemo primarno za infrastrukturne projekte koji će donijeti prihode ali tek u budućnosti“, ističe Zoran Pavlović, ekonomista.

Javna preduzeća u Republici Srpskoj nekada su bili privredni giganti, a danas najveći privredni gubitaši. Ekonomisti navode da je tome doprinijelo to što javna preduzeća vode podobni, a ne sposobni.

"Naša javna preduzeća su postala mehanizam za zadovoljenje privatnih interesa uske grupe pojedinaca koji kontrolišu sve u ovoj zemlji i tu bez promjene političke volje i onih koji tim procesima upravljaju ne možemo ništa očekivati od javnih preduzeća“,smatra prof. dr Jelena Trivić.

Javnim preduzećima bavio se svojevremeno i MMF. Prema njihovoj računici,neophodno je uspostavljanje jasne vlasničke strukture i profesionalnog menadžmenta bez uplitanja politike. Neophodan je i finansijski nadzor te strogo definisani uslovi pod kojima se mogu odobravati dodatna zaduživanja, jasno je preporučeno u analizi Međunarodnog monetarnog fonda.

(BN)