MMF traži formiranje fonda za spas banaka u BiH

Protiv tog prijedloga pobunio se premijer Srpske Radovan Višković koji smatra da bi prilikom osnivanja navedenog fonda došlo do prenosa nadležnosti u bankarskom sektoru s entiteta na nivo BiH.

- Čelnici MMF-a predlažu osnivanje toga fonda koji bi djelovao u slučaju nekih nepredviđenih okolnosti u svjetlu dešavanja u svijetu i propasti pojedinih banaka. S obzirom da je bankarski sektor na nivou entiteta, MMF ima čak i pojedine prijedloge kako bi se uredio taj fond i da taj sektor i dalje ostane u nadležnosti entiteta, ali premijer Srpske je bio izričito protiv tog prijedloga jer smatra da bi došlo do prenosa nadležnosti - naveo je izvor “Glasa Srpske”.

Pojedini stručnjaci čak smatraju da ta ideja i nije loša, posebno što je na domaćem bankarskom tržištu prethodnih godina propalo nekoliko banaka.

- U suštini taj fond bi sanirao štetu koja bi nastala u slučaju propasti neke od banaka. Međutim, nejasno je i ko bi punio taj fond, odnosno da li bi to radile banke i vlade. Čelnici MMF nisu iznosili detaljan plan, samo su ideju iznijeli pred predstavnike vlada. O tome se pričalo pa ćemo vidjeti šta će na kraju biti - rekao je naš izvor.

Premijer Srpske Radovan Višković u petak nije odgovarao na naše pozive, ali je nakon sastanka koji je održao sa predstavnicima te međunarodne finansijske institucije, između ostalog, poručio da je Vlada Srpske spremna za postizanje aranžmana sa MMF-om, ali bez mjera koje zadiru u ustavno uređenje Srpske.

Misija MMF-a u posjeti je BiH i održali su nekoliko sastanaka kako s predstavnicima vlada entiteta, tako i sa zvaničnicima na nivou BiH.

Na pitanja “Glasa Srpske” koje smo proslijedili na adresu MMF-a u kojima je, između ostalog, navedeno da li je poznato da li će i pod kojim uslovima odobriti novi aranžman domaćim vlastima nismo dobili odgovore. Poručili su nam da neće odgovarati na medijska pitanja te da će sve biti poznato u utorak kada će u Sarajevu održati konferenciju za medije.

Ukupan dug BiH prema MMF, prema podacima Centralne banke BiH, na kraju prošle godine iznosio je 895,6 miliona KM.

Posljednji put kredit je odobren u aprilu 2020. godine po brzom postupku, a što je značilo da vlasti nisu imale nikakve uslove jer se radilo o vanrednoj situaciji koja je nastala zbog pandemije virusa korona.

Tada je odobreno 333 miliona evra, od čega je FBiH pripalo 62 odsto ukupnog iznosa, a Srpskoj 38 odsto. Ukupan spoljni dug BiH na kraju prošle godine iznosio je nešto više od 9,25 milijardi KM.

Agencija: Banke likvidne

Iz Agencije za bankarstvo RS kazali su da im banke redovno dostavljaju podatke, u skladu sa zakonskom regulativom.

- Prema tim podacima domaći bankarski sektor karakteriše, uprkos svim dešavanjima u svijetu i na ovdašnjem finansijskom tržištu, visoka likvidnost i kapitalizovanost - kazali su “Glasu Srpske” u Agenciji za bankarstvo RS.

(Glas Srpske) Foto: Shutterstock