ММФ тражи формирање фонда за спас банака у БиХ

Против тог приједлога побунио се премијер Српске Радован Вишковић који сматра да би приликом оснивања наведеног фонда дошло до преноса надлежности у банкарском сектору с ентитета на ниво БиХ.

- Челници ММФ-а предлажу оснивање тога фонда који би дјеловао у случају неких непредвиђених околности у свјетлу дешавања у свијету и пропасти појединих банака. С обзиром да је банкарски сектор на нивоу ентитета, ММФ има чак и поједине приједлоге како би се уредио тај фонд и да тај сектор и даље остане у надлежности ентитета, али премијер Српске је био изричито против тог приједлога јер сматра да би дошло до преноса надлежности - навео је извор “Гласа Српске”.

Поједини стручњаци чак сматрају да та идеја и није лоша, посебно што је на домаћем банкарском тржишту претходних година пропало неколико банака.

- У суштини тај фонд би санирао штету која би настала у случају пропасти неке од банака. Међутим, нејасно је и ко би пунио тај фонд, односно да ли би то радиле банке и владе. Челници ММФ нису износили детаљан план, само су идеју изнијели пред представнике влада. О томе се причало па ћемо видјети шта ће на крају бити - рекао је наш извор.

Премијер Српске Радован Вишковић у петак није одговарао на наше позиве, али је након састанка који је одржао са представницима те међународне финансијске институције, између осталог, поручио да је Влада Српске спремна за постизање аранжмана са ММФ-ом, али без мјера које задиру у уставно уређење Српске.

Мисија ММФ-а у посјети је БиХ и одржали су неколико састанака како с представницима влада ентитета, тако и са званичницима на нивоу БиХ.

На питања “Гласа Српске” које смо прослиједили на адресу ММФ-а у којима је, између осталог, наведено да ли је познато да ли ће и под којим условима одобрити нови аранжман домаћим властима нисмо добили одговоре. Поручили су нам да неће одговарати на медијска питања те да ће све бити познато у уторак када ће у Сарајеву одржати конференцију за медије.

Укупан дуг БиХ према ММФ, према подацима Централне банке БиХ, на крају прошле године износио је 895,6 милиона КМ.

Посљедњи пут кредит је одобрен у априлу 2020. године по брзом поступку, а што је значило да власти нису имале никакве услове јер се радило о ванредној ситуацији која је настала због пандемије вируса корона.

Тада је одобрено 333 милиона евра, од чега је ФБиХ припало 62 одсто укупног износа, а Српској 38 одсто. Укупан спољни дуг БиХ на крају прошле године износио је нешто више од 9,25 милијарди КМ.

Агенција: Банке ликвидне

Из Агенције за банкарство РС казали су да им банке редовно достављају податке, у складу са законском регулативом.

- Према тим подацима домаћи банкарски сектор карактерише, упркос свим дешавањима у свијету и на овдашњем финансијском тржишту, висока ликвидност и капитализованост - казали су “Гласу Српске” у Агенцији за банкарство РС.

(Глас Српске) Фото: Схуттерстоцк