VSTS: Ubrzati suđenje za kriminal i korupciju

Kako se navodi u zaključcima VSTS, predmeti korupcije i organizovanog kriminala imaju prioritet u postupanju.

“Obavezno je unaprijediti procesnu disciplinu na način da se omogući efikasno održavanje glavnog pretresa bez odlaganja i onemogućavanja svega što predstavlja zloupotrebu procesnih prava i bespotrebno odugovlačenje postupka. VSTS BiH nalaže svim sudovima da održavaju dinamiku glavnog pretresa po principu “dan za dan” do trenutka okončanja i razrješavanja krivične stvari ili, barem da glavni pretres mora biti održan minimalno jednom u sedam dana“, rekli su u VSTS-u.

Ističu da će tokom 2023. godine na svaka tri mjeseca biti nadzirana dinamika suđenja, te da će se preduzimati potrebne mjere u slučaju potrebe.

Sudovima je naređeno i da bez odlaganja usaglase internu praksu, a da su za sprovođenje odluke zaduženi predsjednici sudova i predsjednici krivičnih odjeljenja.

VSTS se u svom zaključku poziva na “mnoge preporuke iz strateških dokumenata EU koje se odnose na efikasnije postupanje sudova u predmetima organizovanog kriminala i korupcije”. Po istom principu, izdate su naredbe za postupanje u slučajevima ratnih zločina.

Advokat Din Tešić kaže za portal Capital da je vidio ove zaključke i da VSTS BIH pravilno utvrđuje da je potreban disciplinovaniji i ažurniji rad u krivičnim predmetima.

“Potreban je i kontinuiran nadzor nad radom postupajućih tužilaca u postupku istrage za sva krivična djela, odnosno da se istraga završava u primjerenim i što kraćim rokovima, a ne da se odugovlači i predmeti šalju na sudove pred zastaru. Zbog toga sudije ne mogu blagovremeno da završe suđenje prije nastupanja zastare krivičnog gonjenja, pa dolazi do obustave krivičnog postupka po sili zakona“, tvrdi Tešić.

Krivičar Aleksandar Jokić kaže da suđenja protiv korupcije gotovo ni nema, a da je ovo pokušaj VSTS-a da izgleda kao da su nešto i oni pokušali da urade.

“Ovo nametanje sudovima je smiješno. Izgleda kao da su htjeli nekoga naružiti, kao da su nešto uradili, a da se ništa ne promijeni. Ne može sud da sudi više nego što je tužilaštvo podiglo optužnica. Sud je ograničen radom tužilaštva i od njih zavisi. Mi vidimo da se predmeti visoke korupcije ne procesuiraju. Manjak tih predmeta je vezan za tužilaštva“, kaže on.

Jokić govori da je teoretski moguće se približiti tome što traže, da se suđenja održavaju sedmično, ali da u praksi može doći do raznih problema.

“Šta da radite ako je neko imao operaciju i da se razboli, pa da ne može mjesecima da dođe na suđenje“, pita se Jokić.

U Transparenci Internationalu BiH kažu da je ovo u svakom slučaju pohvalno budući da se ročišta ne održavaju predviđenom dinamikom i to gotovo nikada, pogotovo kad je jednom optužnicom obuhvaćeno više osoba, zbog čega se često koristi odgoda.

Viši istraživač/saradnik za pravne poslove u TI BiH Damjan Ožegović smatra da su ovo najsporniji predmeti i tu se najčešće radi o visokoj korupciji i organizovanom kriminalu.

“Sudije bi, kao i tužioci trebalo da povedu računa da se ročišta održavaju i da se ona ne otkazuju. Praksa je pokazala da i sudovi i tužilaštva zaista slabo rade i da iz godine u godinu imamo pad broja optužnica, pogotovo u oblasti korupciji i organizovanom kriminalu. Da toga ima više i da se više radi na ovome, povratna poruka bi bila da je korupcija kažnjiva“, kaže Ožegović.

Ističe da je pravosuđe koje bi trebalo da bude ključno u borbi protiv korupcije postalo izvor problema zahvaljujući velikim korupcionaškim aferama u svojim redovima.

“Nerad pravosuđa uslovljava ovakvo stanje u društvu, a sa većim brojem optužnica i presuda u oblasti korupcije i organizovanog kriminala u vrhovima, poslala bi se poruka po dubini da je to kažnjivo i da nema nedodirljivih. Vidjeli smo to i u slučaju optužnice i oslobađanja bivšeg direktora Agencije za bankarstvo Republike Srpske Slavice Injac“, kaže Ožegović.

(Capital) Foto: Pinterest