ВСТС: Убрзати суђење за криминал и корупцију

Како се наводи у закључцима ВСТС, предмети корупције и организованог криминала имају приоритет у поступању.

“Обавезно је унаприједити процесну дисциплину на начин да се омогући ефикасно одржавање главног претреса без одлагања и онемогућавања свега што представља злоупотребу процесних права и беспотребно одуговлачење поступка. ВСТС БиХ налаже свим судовима да одржавају динамику главног претреса по принципу “дан за дан” до тренутка окончања и разрјешавања кривичне ствари или, барем да главни претрес мора бити одржан минимално једном у седам дана“, рекли су у ВСТС-у.

Истичу да ће током 2023. године на свака три мјесеца бити надзирана динамика суђења, те да ће се предузимати потребне мјере у случају потребе.

Судовима је наређено и да без одлагања усагласе интерну праксу, а да су за спровођење одлуке задужени предсједници судова и предсједници кривичних одјељења.

ВСТС се у свом закључку позива на “многе препоруке из стратешких докумената ЕУ које се односе на ефикасније поступање судова у предметима организованог криминала и корупције”. По истом принципу, издате су наредбе за поступање у случајевима ратних злочина.

Адвокат Дин Тешић каже за портал Цапитал да је видио ове закључке и да ВСТС БИХ правилно утврђује да је потребан дисциплинованији и ажурнији рад у кривичним предметима.

“Потребан је и континуиран надзор над радом поступајућих тужилаца у поступку истраге за сва кривична дјела, односно да се истрага завршава у примјереним и што краћим роковима, а не да се одуговлачи и предмети шаљу на судове пред застару. Због тога судије не могу благовремено да заврше суђење прије наступања застаре кривичног гоњења, па долази до обуставе кривичног поступка по сили закона“, тврди Тешић.

Кривичар Александар Јокић каже да суђења против корупције готово ни нема, а да је ово покушај ВСТС-а да изгледа као да су нешто и они покушали да ураде.

“Ово наметање судовима је смијешно. Изгледа као да су хтјели некога наружити, као да су нешто урадили, а да се ништа не промијени. Не може суд да суди више него што је тужилаштво подигло оптужница. Суд је ограничен радом тужилаштва и од њих зависи. Ми видимо да се предмети високе корупције не процесуирају. Мањак тих предмета је везан за тужилаштва“, каже он.

Јокић говори да је теоретски могуће се приближити томе што траже, да се суђења одржавају седмично, али да у пракси може доћи до разних проблема.

“Шта да радите ако је неко имао операцију и да се разболи, па да не може мјесецима да дође на суђење“, пита се Јокић.

У Транспаренци Интернатионалу БиХ кажу да је ово у сваком случају похвално будући да се рочишта не одржавају предвиђеном динамиком и то готово никада, поготово кад је једном оптужницом обухваћено више особа, због чега се често користи одгода.

Виши истраживач/сарадник за правне послове у ТИ БиХ Дамјан Ожеговић сматра да су ово најспорнији предмети и ту се најчешће ради о високој корупцији и организованом криминалу.

“Судије би, као и тужиоци требало да поведу рачуна да се рочишта одржавају и да се она не отказују. Пракса је показала да и судови и тужилаштва заиста слабо раде и да из године у годину имамо пад броја оптужница, поготово у области корупцији и организованом криминалу. Да тога има више и да се више ради на овоме, повратна порука би била да је корупција кажњива“, каже Ожеговић.

Истиче да је правосуђе које би требало да буде кључно у борби против корупције постало извор проблема захваљујући великим корупционашким аферама у својим редовима.

“Нерад правосуђа условљава овакво стање у друштву, а са већим бројем оптужница и пресуда у области корупције и организованог криминала у врховима, послала би се порука по дубини да је то кажњиво и да нема недодирљивих. Видјели смо то и у случају оптужнице и ослобађања бившег директора Агенције за банкарство Републике Српске Славице Ињац“, каже Ожеговић.

(Цапитал) Фото: Пинтерест