Šta očekivati od sastanaka Evropske pol. zajednice i EU?

Ni na jednom od ta dva samita šefovi država i vlada neće donositi nikakve formalne odluke.

"Evropska politička zajednica, koju je pokrenuo francuski predsednik Emanuel Makron je klub bez fiksnih struktura. I to je dobra stvar", ocenjuje Stiven Blokmans iz briselskog Centra za evropske političke studije (CEPS). 

Treći sastanak te zajednice, nakon Praga 2022. i Kišinjeva u junu ove godine, mogao bi se opisati kao politički "spid dejting", bez dnevnog reda, bez pritiska da se pregovara o detaljima, u opuštenim radnim grupama. 

Kako ocenjuje DW, tamo ima mnogo prilika za susrete.

Šefovi država i vlada koji se inače retko viđaju tamo mogu da razgovaraju jedni sa drugima, kaže politikolog Vesela Černeva iz sofijskog trusta mozgova Evropski savet za spoljnu politiku.

"To se pre svega odnosi na 20 zemalja koje nisu članice EU i koje se ne sastaju svakog meseca, kao članice EU. Zato im je potreban forum na kojem može da se razgovara na nivou šefova država i vlada, i mislim da je to veoma korisno", rekla je ona.

Za sukobljene strane, Azerbejdžan i Jermeniju – a obe će predstavljati njihovi predsednici – neformalni samit nudi, na primer, mogućnost da se razgovara o prevazilaženju humanitarne krize oko Nagorno - Karabaha, odakle je 120.000 Jermena izbeglo nakon što je Azerbejdžan vojno okupirao tu oblast.

Politikolog Stiven Blokmans smatra da moraju da se pronađu jasne reči kada se razgovara sa Azerbejdžanom.

Teritorijalne sporove u Evropi ne treba rešavati silom i kolo god da se to odnosi na ruskog vladara Putina, toliko se odnosi i na predsednika Azerbejdžana Alijeva. 

"Ako je Azerbejdžan u tom kontekstu po strani, neka bude tako. Ali, bar bi ostatak Evrope mogao da pokaže da je ujedinjen u tumačenju sopstvenih osnovnih principa", rekao je on.

Organizatori samita u Granadi u Sekretarijatu Saveta ministara u Briselu još nisu mogli da potvrde da li će doći do susreta predsednika Azerbejdžana i Jermenije. 

Samit u Pragu pre godinu dana poslao je jasan signal Rusiji da je Evropa ujedinjena iza Ukrajine.

U Republici Moldaviji poruka je bila da Evropa podržava čitav region, ali i ugrožene države kao što je Moldavija. A šta će biti u Granadi, u Španiji, daleko na zapadu?

"Ovog puta, naravno, u ovom trećem krugu, malo je teže". Velika porodična fotografija verovatno više neće biti dovoljna da pošalje moćnu poruku. Postaje sve jasnije da je neophodno da se na predstojećem sastanku dođe do nekih opipljivih rezultata", rekao je Blokmans.

Kako navodi DW diskusije o uticaju novih rundi proširenja na budžet Evropske unije biće uzbudljive.

Ako bi se Ukrajina pridružila, a to je najsiromašnija država u Evropi, zemlje koje sada više dobijaju nego što daju u budžet EU, poput Mađarske ili Poljske, mogle bi iznenada da počnu u budžet Unije više da daju nego što dobijaju.

(Tanjug) Foto: AP