Шта очекивати од састанака Европске пол. заједнице и ЕУ?

Ни на једном од та два самита шефови држава и влада неће доносити никакве формалне одлуке.

"Европска политичка заједница, коју је покренуо француски председник Емануел Макрон је клуб без фиксних структура. И то је добра ствар", оцењује Стивен Блокманс из бриселског Центра за европске политичке студије (ЦЕПС). 

Трећи састанак те заједнице, након Прага 2022. и Кишињева у јуну ове године, могао би се описати као политички "спид дејтинг", без дневног реда, без притиска да се преговара о детаљима, у опуштеним радним групама. 

Како оцењује ДW, тамо има много прилика за сусрете.

Шефови држава и влада који се иначе ретко виђају тамо могу да разговарају једни са другима, каже политиколог Весела Чернева из софијског труста мозгова Европски савет за спољну политику.

"То се пре свега односи на 20 земаља које нису чланице ЕУ и које се не састају сваког месеца, као чланице ЕУ. Зато им је потребан форум на којем може да се разговара на нивоу шефова држава и влада, и мислим да је то веома корисно", рекла је она.

За сукобљене стране, Азербејџан и Јерменију – а обе ће представљати њихови председници – неформални самит нуди, на пример, могућност да се разговара о превазилажењу хуманитарне кризе око Нагорно - Карабаха, одакле је 120.000 Јермена избегло након што је Азербејџан војно окупирао ту област.

Политиколог Стивен Блокманс сматра да морају да се пронађу јасне речи када се разговара са Азербејџаном.

Територијалне спорове у Европи не треба решавати силом и коло год да се то односи на руског владара Путина, толико се односи и на председника Азербејџана Алијева. 

"Ако је Азербејџан у том контексту по страни, нека буде тако. Али, бар би остатак Европе могао да покаже да је уједињен у тумачењу сопствених основних принципа", рекао је он.

Организатори самита у Гранади у Секретаријату Савета министара у Бриселу још нису могли да потврде да ли ће доћи до сусрета председника Азербејџана и Јерменије. 

Самит у Прагу пре годину дана послао је јасан сигнал Русији да је Европа уједињена иза Украјине.

У Републици Молдавији порука је била да Европа подржава читав регион, али и угрожене државе као што је Молдавија. А шта ће бити у Гранади, у Шпанији, далеко на западу?

"Овог пута, наравно, у овом трећем кругу, мало је теже". Велика породична фотографија вероватно више неће бити довољна да пошаље моћну поруку. Постаје све јасније да је неопходно да се на предстојећем састанку дође до неких опипљивих резултата", рекао је Блокманс.

Како наводи ДW дискусије о утицају нових рунди проширења на буџет Европске уније биће узбудљиве.

Ако би се Украјина придружила, а то је најсиромашнија држава у Европи, земље које сада више добијају него што дају у буџет ЕУ, попут Мађарске или Пољске, могле би изненада да почну у буџет Уније више да дају него што добијају.

(Тањуг) Фото: АП