Da li se svijet kreće prema Trećem svjetskom ratu?

U tekstu pod naslovom „Izraelsko-palestinski sukob“ pravi se paralela trenutne situacije sa onom iz kasnih 1930-ih, uoči Drugog svetskog rata, kada su, kako se navodi, ekonomije bile u recesiji, a ljudi svoje nezadovoljstvo često izražavali štrajkovima.

IFIMES navodi da je ubrzo nakon napada Hamasa 7. oktobra na jug Izraela, američki predsednik Džozef Biden otišao u Izrael i dao uveravanja da SAD stoje uz Izrael i da Izrael ima svako pravo da se brani, a da je izraelski premijer Benjamin Netanjahu to shvatio kao "otvorenu sezonu" i nastavio sa punim vojnim napadom na Gazu. 
 
Kada je uočeno šta Izrael radi u Gazi, SAD i drugi saveznici su postali sve zabrinutiji i uskratili, poput EU, deo podrške, a Bajden je uputio nekoliko poziva Tel Avivu na uzdržanost u poslednja tri meseca, ali su pozivi u pogledu aktivnosti Izraela za sada ignorisani i nastavljena je kampanja bombardovanja, ocenjuje se u analizi. 
 
Dodaje se da SAD i Velika Britanija ponavljaju ideju, još uvek ne kao zvaničnu politiku, za rešenje sa dve države nakon prekida vatre, odnosno da se palestinskom narodu mora priznati da ima državu.

Kao jedno od ključnih pitanja u analizi se izdvaja prošlomesečna tužba Južne Afrike protiv Izraela pred Međunarodnim sudom pravde (ICJ) u Hagu zbog navodnog genocida u Gazi, što je Tel Aviv odbacio.

U analizi IFIMES pravi istorijski presek izraelsko-palestinskih odnosa i pominje Deklaraciju lorda Balfora iz 1917. godine, kojom je izražena britanska podrška osnivanju jevrejske države u Palestini, a na način, kako je u tom dokumentu navedeno, "da neće biti učinjeno ništa što bi moglo kršiti građanska i verska prava postojećih nejevrejskih zajednica u Palestini".

Takođe se podseća da su nakon završetka Prvog svetskog rata, Britanci vršili 25-godišnju vlast u Palestini, prema konačnom sporazumu nakon Prvog svetskog rata i da je ona okončana 1948. godine. 

IFIMES ocenjuje da su 1946. godine Britanci bili preokupirani svojim problemima na mnogim mestima i da nisu insistirali na zadovoljavajućem i pravednom rešenju prema sporazumu iz 1917. godine, a da je rezultat bila jevrejska država Izrael osnovana na nekih 56 odsto teritorije, uglavnom boljeg zemljišta sa vodom i strujom, dok je ostatak pripao Palestincima, prema kojima se, kako se navodi u analizi, često postupalo loše i koji su morali da napuste zemlju u kratkom roku bez naknade.

Na kraju IFIMES ocenjuje da je suživot Palestinaca i Izraelaca moguć i kao primer navodi postojanje mešovite zajednice koja se zove "Oaza mira", sa oko 500 ljudi koji žive u savršenoj harmoniji, na pola puta između Tel Aviva i Jerusalima.

(Tanjug) Foto: WSJ