Prijedor: Bukova Kosa guši se u dimu zbog zapaljenog uglja

Oni govore da se ugalj, koji se prilikom iskopavanja deponuje na dvije lokacije pored magistralnog puta, zbog visokog udjela sumpora svakodnevno zapaljuje izazivajući dim i isparenja sumpora u vazduh.

Mještani govore da se sa dva depoa uglja širi dim i nesnosan smrad, da su zvali inspekcije i komunalnu policiju, ali da su im svi redom rekli da nisu nadležni za ove kontrole.

Ugalj lignit u ovom selu na Kozari iskopava teslićka firma “Drvo-export” koja se dovodi u vezu sa SNSD-ovim odbornikom Srđanom Klječaninom Rufijem.

Ova firma počela je bez dozvole i koncesije prije godinu dana iskopavanja na dva lokaliteta na Kozari i trajno promijenila izgled dva sela. Dozvole je naknadno dobila od Vlade RS koja je godinu dana ignorisala žalbe mještana i molbe da se u njihovim selima ne otvaraju novi rudnici.

Mještanin i aktivista Miroslav Stokić kaže se ugalj samozapaljuje svakodnevno i da se sa deponovane hrpe uglja širi dim. Sumpor se osjeti i do pet kilometara oko površinskog kopa. Kaže da su požari na depoima češći kada kamioni ne odvoze ugalj, što je slučaj u posljednjih nekoliko dana.

VISOK UDIO SUMPORA U UGLJU

“Ovdje se eksploatiše ugalj koji sadrži mnogo sumpora, tačnije od devet do 13 odsto. To je previše za eksploataciju i baš zato se ranije nije iskopavao. Oni su napravili dva depoa na kojima lageruju ugalj, ali se zbog velikog udjela sumpora, on stalno samozapaljuje. Svaki dan vidimo bagere koji razbacuju ugalj da bi ugasili požar, ali to ne daje rezultate“, kaže Stokić.

Kaže da su stručnjaci i ranije upozoravali da se ugalj sa tolikom količinom sumpora ne eksploatiše i ne sagorijeva upravo zbog štete koja se nanosi prirodi i zdravlju ljudi. Kaže da su analize pokazale da su im oborinske vode postale narandžaste i da su im već ranije stručnjaci sa kojim su se konsultovali rekli da ta voda sadrži teške metale.

“Mi ovdje nismo imali sa kime da razgovaramo pa smo se obratili profesorki Dragani Đorđević sa Instituta za biohemiju u Srbiji, koja nas je upozorila na teške metale u oborinskim vodama i da moramo biti pažljivi da ona ne dospije u onu koju mi koristimo ili koju dajemo životinjama“, kaže Stokić.

Mještanka Bukove Kose Bojana Knežević priča da se kop strašno proširio i da je situacija daleko gora nego što su mislili. Kaže da se guše od smrada i da stalno zovu inspekcije, ali da niko ne reaguje.

“Prije nekoliko dana sam zvala Gradsku upravu, odnosno komunalnu policiju, odakle su me prebacili na gradsku inspekciju, a tamo na ekološku. Ovi su mi rekli da oni nisu nadležni i da zovem rudarsku inspekciju. Broj koji su mi dali je isključen. Prebacuju nas samo na druge dok ne odustanemo. Komunalna policija izađe ako neko prospe blato po putu, a da ne reaguje na ovoliko zagađenje, moram da priznam da je to baš neobično“, kaže Knežević i dodaje da je cijeli ovaj kraj izgubio svoj opis.

UNIŠTENA INFRASTRUKTURA 

Priča da je oko kopa rudnika uništena kompletna infrastruktura, da su putevi propali, a da od dima i smrada jedva izdržavaju.

U Centru za životnu sredinu Banjaluka kažu da su upoznati sa situacijom na Bukovoj Kosi i upozoravaju da je projekat od svog početka problematičan. Aktivista Dragan Ostić objašnjava da je Centar do sada pokrenuo šest tužbi i žalbi protiv otvaranja ovog rudnika i da su stigli do Ustavnog suda BiH. Na svim stepenicama su odbijani, a Vrhovni sud je čak odlučio da nevladine organizacije ne mogu osporavati odluku Vlade RS kojom se pokreće postupak dodjele koncesije, zbog čega je upućena apelacija ka Ustavnom sudu BiH.

“Rudniku je izdata ekološka dozvola. Mi smo se na slučaju Bistrice i Medne naučili kako će izgledati ti rudnici i da se tu neće puno poštovati pravila. Zato smo od prvog dana dizali prašinu i borili se. To su neki novi rudnici koje otvaraju privatne kompanije koje dođu, odrade posao i odu. I ništa ih više ne zanima. Vidimo da su kamioni pretovareni, da se separacija ne vrši kako treba i tako dalje. Potoci su uvijek zagađeni i niko do sada nije reagovao osim nas“, kaže Ostić.

Kaže da su i mještani neujednačeno reagovali. Jedni su prepoznali problem i pričali o tome, tražili pomoć i reakciju, dok su drugi ćutali i sada ih počinje gristi za oči.

“Sumpor je kiseo i on je uzročnik kiselih kiša. Ovaj ugalj u Bukovoj Kosi ima oko 12-13 odsto sumpora, što je mnogo. Inače je u fosilnim govorima od jedan do pet odsto sumpora, a kada je tako puno, on se obično ne eksploatiše. Zato se prije nije nikada iskopavao jer se ranije pazilo na zdravlje građana. To je gorivo najnižeg kvaliteta, a najveći je zagađivač. Ovo iskopavanje problematično je ne samo na mjestu iskopavanja, nego i tamo gdje se sagorijeva, jer će tamo nastaviti svoje zagađivanje“, kaže Ostić.

Inače, investitor u Bukovoj Kosi je oslobođen od izrade Studije uticaja, što je Centar za životnu sredinu osporio i sudski postupak je u toku. Iza toga, u Centru kažu da nemaju saznanja da je investitoru izdata ekološka dozvola za Bukovu kosu, ali se eksploatacija vrši.

Takođe, uprkos zabrani kopanja, koju je inspektor naložio u avgustu prošle godine, investitor je uz pomoć ministarstva i Vlade RS uspio dobiti i koncesiju i ugovor.

Komentar o problemima na Bukovoj Kosi pokušali smo dobiti i od Klječanina, ali se on do objave teksta nije javio na naš poziv niti odgovorio na poruku.

(Capital) Foto: Arhiva/ENVATO