Приједор: Букова Коса гуши се у диму због запаљеног угља

Они говоре да се угаљ, који се приликом ископавања депонује на двије локације поред магистралног пута, због високог удјела сумпора свакодневно запаљује изазивајући дим и испарења сумпора у ваздух.

Мјештани говоре да се са два депоа угља шири дим и несносан смрад, да су звали инспекције и комуналну полицију, али да су им сви редом рекли да нису надлежни за ове контроле.

Угаљ лигнит у овом селу на Козари ископава теслићка фирма “Дрво-еxпорт” која се доводи у везу са СНСД-овим одборником Срђаном Кљечанином Руфијем.

Ова фирма почела је без дозволе и концесије прије годину дана ископавања на два локалитета на Козари и трајно промијенила изглед два села. Дозволе је накнадно добила од Владе РС која је годину дана игнорисала жалбе мјештана и молбе да се у њиховим селима не отварају нови рудници.

Мјештанин и активиста Мирослав Стокић каже се угаљ самозапаљује свакодневно и да се са депоноване хрпе угља шири дим. Сумпор се осјети и до пет километара око површинског копа. Каже да су пожари на депоима чешћи када камиони не одвозе угаљ, што је случај у посљедњих неколико дана.

ВИСОК УДИО СУМПОРА У УГЉУ

“Овдје се експлоатише угаљ који садржи много сумпора, тачније од девет до 13 одсто. То је превише за експлоатацију и баш зато се раније није ископавао. Они су направили два депоа на којима лагерују угаљ, али се због великог удјела сумпора, он стално самозапаљује. Сваки дан видимо багере који разбацују угаљ да би угасили пожар, али то не даје резултате“, каже Стокић.

Каже да су стручњаци и раније упозоравали да се угаљ са толиком количином сумпора не експлоатише и не сагоријева управо због штете која се наноси природи и здрављу људи. Каже да су анализе показале да су им оборинске воде постале наранџасте и да су им већ раније стручњаци са којим су се консултовали рекли да та вода садржи тешке метале.

“Ми овдје нисмо имали са киме да разговарамо па смо се обратили професорки Драгани Ђорђевић са Института за биохемију у Србији, која нас је упозорила на тешке метале у оборинским водама и да морамо бити пажљиви да она не доспије у ону коју ми користимо или коју дајемо животињама“, каже Стокић.

Мјештанка Букове Косе Бојана Кнежевић прича да се коп страшно проширио и да је ситуација далеко гора него што су мислили. Каже да се гуше од смрада и да стално зову инспекције, али да нико не реагује.

“Прије неколико дана сам звала Градску управу, односно комуналну полицију, одакле су ме пребацили на градску инспекцију, а тамо на еколошку. Ови су ми рекли да они нису надлежни и да зовем рударску инспекцију. Број који су ми дали је искључен. Пребацују нас само на друге док не одустанемо. Комунална полиција изађе ако неко проспе блато по путу, а да не реагује на оволико загађење, морам да признам да је то баш необично“, каже Кнежевић и додаје да је цијели овај крај изгубио свој опис.

УНИШТЕНА ИНФРАСТРУКТУРА 

Прича да је око копа рудника уништена комплетна инфраструктура, да су путеви пропали, а да од дима и смрада једва издржавају.

У Центру за животну средину Бањалука кажу да су упознати са ситуацијом на Буковој Коси и упозоравају да је пројекат од свог почетка проблематичан. Активиста Драган Остић објашњава да је Центар до сада покренуо шест тужби и жалби против отварања овог рудника и да су стигли до Уставног суда БиХ. На свим степеницама су одбијани, а Врховни суд је чак одлучио да невладине организације не могу оспоравати одлуку Владе РС којом се покреће поступак додјеле концесије, због чега је упућена апелација ка Уставном суду БиХ.

“Руднику је издата еколошка дозвола. Ми смо се на случају Бистрице и Медне научили како ће изгледати ти рудници и да се ту неће пуно поштовати правила. Зато смо од првог дана дизали прашину и борили се. То су неки нови рудници које отварају приватне компаније које дођу, одраде посао и оду. И ништа их више не занима. Видимо да су камиони претоварени, да се сепарација не врши како треба и тако даље. Потоци су увијек загађени и нико до сада није реаговао осим нас“, каже Остић.

Каже да су и мјештани неуједначено реаговали. Једни су препознали проблем и причали о томе, тражили помоћ и реакцију, док су други ћутали и сада их почиње гристи за очи.

“Сумпор је кисео и он је узрочник киселих киша. Овај угаљ у Буковој Коси има око 12-13 одсто сумпора, што је много. Иначе је у фосилним говорима од један до пет одсто сумпора, а када је тако пуно, он се обично не експлоатише. Зато се прије није никада ископавао јер се раније пазило на здравље грађана. То је гориво најнижег квалитета, а највећи је загађивач. Ово ископавање проблематично је не само на мјесту ископавања, него и тамо гдје се сагоријева, јер ће тамо наставити своје загађивање“, каже Остић.

Иначе, инвеститор у Буковој Коси је ослобођен од израде Студије утицаја, што је Центар за животну средину оспорио и судски поступак је у току. Иза тога, у Центру кажу да немају сазнања да је инвеститору издата еколошка дозвола за Букову косу, али се експлоатација врши.

Такође, упркос забрани копања, коју је инспектор наложио у августу прошле године, инвеститор је уз помоћ министарства и Владе РС успио добити и концесију и уговор.

Коментар о проблемима на Буковој Коси покушали смо добити и од Кљечанина, али се он до објаве текста није јавио на наш позив нити одговорио на поруку.

(<стронг>Цапитал) Фото: Архива/ЕНВАТО