Odgovornost država članica PIK-a za stanje u BiH 

Dr Milan Blagojević 

Time zagovornici ovog stava, svjesno ili nesvjesno, a u svakom slučaju pravno neosnovano, pomažu državama članicama PIK-a da danas-sutra kažu da one navodno nisu pravno odgovorne za silu zakona koje su nametnuli visoki predstavnici u BiH u proteklih bezmalo 30 godina, uključujući i zakone onoga koji nije bio visoki predstavnik, tj. zakone Kristijana Šmita.

S tim u vezi zagovornici navedenog stava svu svoju pažnju usredsređuju samo na onaj dio Bonskih zaključaka u kojem je PIK naveo da podržava, bolje rečeno ovlašćuje visokog predstavnika da donosi obavezujuće odluke kada strane u BiH ne mogu da ih usvoje, a koje će ostati na snazi dok ih ne usvoje Predsjedništvo BiH ili Savjet ministara BiH (tačka 11.2b. Bonskih zaključaka).

S obzirom da u tom dijelu Bonskih zaključaka nije navedena i Parlamentarna skupština BiH koja donosi zakone, već samo Predsjedništvo i Savjet ministara BiH koji ne donose zakone, zagovornici navedenog stava misle (pogrešno) da iz toga proizlazi da PIK navodno nije ovlastio visoke predstavnike da nameću i zakone u BiH.

Pogrešnost ovog stava ogleda se u tome što njegovi zagovornici ne uzimaju u obzir ono što piše u tački 11.2c) Bonskih zaključaka PIK-a. 

Naime, u toj tački (vidjeti tekst te tačke u prilogu) PIK je ovlastio visoke predstavnike da donose i druge mjere (other measures) da bi osigurali primjenu Dejtonskog mirovnog sporazuma u BiH.

To su tako široke formulacije (other measures) da uključuju i nametanje zakona.

To dokazuje i Deklaracija PIK-a iz Brisela, maj 2000. godine , usvojena poslije Bonskih zaključaka, kojom države članice PIK-a potvrđuju Zakon OHR-a o državnoj granični službi BiH, jer se u toj deklaraciji od strane PIK-a kaže da je OHR morao da nametne taj zakon.

Time PIK izražava svoje slaganje i podršku tom zakonu i takvom načinu vladanja, tj. ovlaštenje država članica PIK-a da OHR nameće i zakone u BiH.

Zašto je važno da se ukaže na ovo?

Naravno ne da bi time bila data podrška PIK-u i OHR-u, već da bi bilo ukazano na pravnu odgovornost svih država članica PIK-a za Bonske zaključke kojima su te države suprotno Povelji UN i Ustavu BiH uvele protektorat nad BiH kao državom članicom UN, iako to najstrožije zabranjuju član 78. Povelje UN i član 3.3b) Ustava BiH, a koji protektorat je, kako je prethodno ukazano, značio da su države članice PIK-a protivpravno ovlastile visoke predstavnike da nameću i zakone u BiH.

Ova spoznaja biće važna ako se jednog dana pokrene odgovarajući postupak pred Međunarodnim sudom pravde protiv tih odgovornih država članica PIK-a, zbog njihovog očiglednog kršenja načela nepovredivosti suvereniteta države članice UN i načela zabrane uspostavljanja protektorata nad državom članicom UN, što su najvažnija opšta imperativna načela međunarodnog prava, od kojih Povelja UN niti Ustav BiH ne dopuštaju odstupanja u odnosu na bilo koga niti pod bilo kojim izgovorom.

Sva navedena opšta imperativna načela iz Povelje UN nisu norme bez pravne sankcije. Ona je propisana u članu 53. Konvencije UN o pravu međunarodnih ugovora (tzv. Bečka konvencija), kojim je propisano da je pravno ništav svaki ugovor koji je u trenutku sklapanja suprotan imperativnoj normi opšteg međunarodnog prava.

Bonski zaključci PIK-a su po svojoj pravnoj prirodi ugovor između država koje su ih usvojile, a kojima BiH stavljaju pod svoje starateljstvo (protektorat) i određuju visokog predstavnika kao svog upravnika u BiH.

Dakle, zbog toga su pravno ništavi Bonski zaključci, ali i svi zakoni i drugi akti visokih predstavnika, jer su i oni nametnuti pozivanjem na ništave Bonske zaključke.

Piše: Dr Milan Blagojević