Одговорност држава чланица ПИК-а за стање у БиХ 

Др Милан Благојевић 

Тиме заговорници овог става, свјесно или несвјесно, а у сваком случају правно неосновано, помажу државама чланицама ПИК-а да данас-сутра кажу да оне наводно нису правно одговорне за силу закона које су наметнули високи представници у БиХ у протеклих безмало 30 година, укључујући и законе онога који није био високи представник, тј. законе Кристијана Шмита.

С тим у вези заговорници наведеног става сву своју пажњу усредсређују само на онај дио Бонских закључака у којем је ПИК навео да подржава, боље речено овлашћује високог представника да доноси обавезујуће одлуке када стране у БиХ не могу да их усвоје, а које ће остати на снази док их не усвоје Предсједништво БиХ или Савјет министара БиХ (тачка 11.2б. Бонских закључака).

С обзиром да у том дијелу Бонских закључака није наведена и Парламентарна скупштина БиХ која доноси законе, већ само Предсједништво и Савјет министара БиХ који не доносе законе, заговорници наведеног става мисле (погрешно) да из тога произлази да ПИК наводно није овластио високе представнике да намећу и законе у БиХ.

Погрешност овог става огледа се у томе што његови заговорници не узимају у обзир оно што пише у тачки 11.2ц) Бонских закључака ПИК-а. 

Наиме, у тој тачки (видјети текст те тачке у прилогу) ПИК је овластио високе представнике да доносе и друге мјере (отхер меасурес) да би осигурали примјену Дејтонског мировног споразума у БиХ.

То су тако широке формулације (отхер меасурес) да укључују и наметање закона.

То доказује и Декларација ПИК-а из Брисела, мај 2000. године , усвојена послије Бонских закључака, којом државе чланице ПИК-а потврђују Закон ОХР-а о државној гранични служби БиХ, јер се у тој декларацији од стране ПИК-а каже да је ОХР морао да наметне тај закон.

Тиме ПИК изражава своје слагање и подршку том закону и таквом начину владања, тј. овлаштење држава чланица ПИК-а да ОХР намеће и законе у БиХ.

Зашто је важно да се укаже на ово?

Наравно не да би тиме била дата подршка ПИК-у и ОХР-у, већ да би било указано на правну одговорност свих држава чланица ПИК-а за Бонске закључке којима су те државе супротно Повељи УН и Уставу БиХ увеле протекторат над БиХ као државом чланицом УН, иако то најстрожије забрањују члан 78. Повеље УН и члан 3.3б) Устава БиХ, а који протекторат је, како је претходно указано, значио да су државе чланице ПИК-а противправно овластиле високе представнике да намећу и законе у БиХ.

Ова спознаја биће важна ако се једног дана покрене одговарајући поступак пред Међународним судом правде против тих одговорних држава чланица ПИК-а, због њиховог очигледног кршења начела неповредивости суверенитета државе чланице УН и начела забране успостављања протектората над државом чланицом УН, што су најважнија општа императивна начела међународног права, од којих Повеља УН нити Устав БиХ не допуштају одступања у односу на било кога нити под било којим изговором.

<имг срц="/стораге/имагес/2026/09/14/420809/одговорност-дрзава-цланица-пик-а-за-стање-у-бих-2.wебп" алт="" wидтх="810" хеигхт="1800" />

Сва наведена општа императивна начела из Повеље УН нису норме без правне санкције. Она је прописана у члану 53. Конвенције УН о праву међународних уговора (тзв. Бечка конвенција), којим је прописано да је правно ништав сваки уговор који је у тренутку склапања супротан императивној норми општег међународног права.

Бонски закључци ПИК-а су по својој правној природи уговор између држава које су их усвојиле, а којима БиХ стављају под своје старатељство (протекторат) и одређују високог представника као свог управника у БиХ.

Дакле, због тога су правно ништави Бонски закључци, али и сви закони и други акти високих представника, јер су и они наметнути позивањем на ништаве Бонске закључке.

Пише: Др Милан Благојевић